Čitaj mi!

Koliki su zaista uticaj, zarada i odgovornost jutjubera i influensera

Najrazličitiji sadržaji gigantske elektronske džungle udaljeni su nam samo jedan klik. Konzumenti smo svi, ali jutjuberi i influenseri sa drugih mreža najveći uticaj imaju na najmlađe. Budući da je u pitanju bavljenje javnim poslom, morala bi da se znaju pravila u vezi sa plaćanjem poreza, prevljenjem sadržaja i, posebno, da se zna kome je taj sadržaj namenjen.

Mladima je oduvek bilo važno šta kažu i poručuju vršnjaci. Tome se pridaje veći značaj od onoga šta će reći roditelji.

U vreme interneta, kada mladi svakog dana provode više od 120 minuta na društvenim mrežama i tamo pregledaju na desetine metara „skrolovanog sadržaja“, težište se pomera na poruke koje dolaze sa ekrana, ali ekrana mobilnog telefona.  

Devedeset odsto mladih okrenuto je društvenim mrežama i 74 odsto smatra da su jutjuberi i influenseri mediji kao i tradicionalni. Zbog toga treba da ih prate i roditelji i čuju njihove poruke.

Specifičost mladih ljudi je što na mrežama manje pronalaze vesti i politiku. Za njih su društvene mreže više zajednica, mesto gde imaju vršnjake, drugove, mesto gde razgovaraju, to je vrsta prostora koji je nekada korišćen za komunikaciju i druženje koji su se obavljali u realnom životu. 

Kada se to sve uzme u obzir, uticaj na mlade je ogroman. Mnogi se poistovećuju sa svojim idolima sa interneta, a neretko žele da i sami postanu influenseri zbog statusa zvezde i, kako se veruje, velike zarade.   

„Mnogo važnije od toga koliko ko zarađuje od jutjubra i influensera je koliki uticaj oni imaju na mlade. Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da 44 odsto mladih priznaje da na njih utiču influenseri, ali da taj utisak nije snažan, međutim, uticaj raste kako se spušta starosna granica – u grupi od 12 do 14 godina uticaj je daleko veći nego kod starijih od 20 godina. Mladi između 25 i 29 godina u smislu podložnosti uticaju više liče na one koji su stariji od 30 godina“, navodi Bojan Klačar iz CESID-a govoreći o rezultatima istraživanja koje je USAID zajedno sa CESID-om pokrenuo u okviru projekta „Nova pismenost“.

Svakog minuta samo na Jutjub pristigne više od 500 sati materijala. Kada je počinjao 2005. godine, bio je mreža gde su ljudi postavljali svoje iskustvo, snimke sa putovanja, kako nešto popraviti, napraviti. Sada imaju kanal na ovoj platformi znači imati sopstveni medij i biti influenser znači imati mali biznis.

„To su mediji. A ako govorimo o tome da je to ozbiljno bavljenje javnim poslom, porez je jedan deo tog razgovora, drugi deo je sadržaj, treći je kome je taj sadržaj namenjen. Moramo da razgovaramo o tome kako kao država, društvo, roditelji, kao konzumenti sadržaja da pristupimo sadržaju na način da odgovara toj količini uticaja koji influenseri imaju“, objašnjava Darko Soković, direktor programa Nova pismenost.

Posle deceniju i po postojanja ove vrste posla, i dalje se govori o njoj kao novoj ili relativno novoj industriji zato što su u pitanju mediji – to su ljudi koji se bore za istu publiku kao i TV stanice, oni audio-vizuelno stvaraju, a imaju i prihod od toga.

Stav Poreske uprave je da taj posao mora da se oporezuje.

U Srbiji ima više od 250 kanala sa 150.000 pretplatnika, ističe Jasenka Marko ekspert za Jutjub, i ukazuje na to da među njima ima i maloletnih lica. Roditelji možda u tim slučajevima nisu ni upućeni koja su njihova prava i obaveze.

„Odgovornost mora da postoji i od strane influensera da plaćaju porez, ali i od strane države da omogući da sve bude jednostavno i jasno“, zaključio je Klačar.

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 22. okt 2020, 02:38) - anonymous [neregistrovani]

Paja Patak ekonomija

Takozvani "jutjuberi", "influenceri" i drugi lovci u mutnom, koji šire razne dezinformacije po društvenim mrežama, su u stvari prevaranti. Oni žive od naivnosti i gluposti onih koji koriste njihove "usluge". Nije nimalo čudno da se najviše upecaju mladi, neiskusni i neupućeni ljudi. Što je neki tekst šokantniji, to ga više ljudi klikne i ovi prevaranti zarade više novca. Ali po logici stvari, korektni i naučno utemeljeni tekstovi niti su šokantni niti uzbudljivi Oni su po svojoj prirodi velikoj većini laika dosadni i podsećaju na školske zadatke. Dakle što neistinitiji, gluplji i bezvezniji tekst, utoliko veća zarada. Time ove kompanije kao Youtube u stvari aktivno finansijski podstiču širenje neistina i gluposti. Zato to treba žestoko oporezovati kao šund u svim zemljama, da bi se širenje neistina i gluposti manje isplatilo. Naravno uvek i u svemu postoji i poneki izuzetak, ali ko ima nešto pametno da kaže, on to može kazati i na drugi način, a ne preko ovih kanala.

(nedelja, 18. okt 2020, 18:18) - anonymous [neregistrovani]

porez

Osnovna pretpostavka svih nasih zakona je da kad se zakon objavi u sluzbenom glasniku on postaje poznat svim gradjanima ove drzave, sto je u praksi nemoguce i postoji ogroman broj zakona i ostalih propisa kojih gradajani nisu ni svesni i tu je osnov svih problema, pa i ovog.

(nedelja, 18. okt 2020, 14:21) - anonymous [neregistrovani]

rešenje

Morate shvatiti da jutjuberi nisu svi kao baka prase. Ima ljudi koji se bave i ozbiljnim i korisnim temema, koji od toga zarađuju malo, tek toliko da prehrane svoje porodice. Oni su se snašli da ni iz čega naprave nešto i troše novac koji dobijaju iz inostranstva u svojoj zemlji. Ljudi su sad zatečeni, jer većina nije ni znala da treba da plaća tolike poreze. Nigde se o tome ranije nije govorilo u medijima. I nisu samo oni u pitanju, nego sad ispada, da svako fizičko lice koje je primilo novac na devizni račun iz inostranstva mora da plati ogroman porez oko 50% u proseku. To je veliki broj ljudi. A 99% njih nije plaćalo. Mislim da je greška zašto građani ranije nisu upoznati, od strane države, sa ovim propisima, jer ipak smo mi fizička lica, a ne pravna. Nemamo knjigovođe i pravne savetnike. Sad ako bi se išlo na to da se striktno primeni zakon i naplati sve retroaktivno, to bi za mnoge značilo kraj sa poslom, dužničko ropstvo, možda i krivično gonjenje. Ogroman novac u devizama koji se sliva iz inostranstva u zemlju bi presušio. To nije dobro ni za državu a ni za građane. Realno je da treba da se nađe razumno rešenje za ubuduće i da porez plaćaju svi, ali ne po ovoj stopi i ne retroaktivno. Postoji i peticija ne uništavajte frilensere 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">