Društvene mreže i video-pozivi spas za usamljene u vreme izolacije

Napredak tehnologije može imati pozitivan efekat na društvenost i smanji osećaj usamljenosti i izolovanosti u vreme kada je neophodno socijalno distanciranje zbog sprečavanja širenja virusa.

Društvena izolacija donela je mnogima jak osećaj usamljenosti i to baš sada kada nam je zbog straha od pandemije koronavirusa najviše potreban osećaj sigurnosti u zajedništvu i bliskosti sa drugim ljudima.

Međutim, ova pandemija pogodila je čovečanstvo u doba društvenih mreža, striming servisa i robotike.

Da bismo se izborili sa nedostatkom fizičkog kontakta sa drugim ljudima, osećaj bliskosti pokušavamo da ostvarimo na daljinu putem video-četa, sinhronizovanih Netfliks večeri i elektronskih društvenih igara. Ali da li to zaista pomaže?

Kada provodimo kvalitetno vreme sa drugom osobom, doživljavamo osećaj radosti.

Studije skeniranja mozga pokazuju da se subkortikalne regije mozga, kao što je ventralni striatum koji igra važnu ulogu u motivaciji, aktiviraju, između ostalog, kada primamo socijalne nagrade.

Nasuprot tome, kada se osećamo usamljeno i odbačeno, aktiviraju se regije mozga povezane sa nevoljama. To bi mogla da bude posledica evolucije koja nas tera da uspostavimo i održimo društvene veze kako bismo osigurali opstanak.

Usamljenost, pretnja zdravlju 

Usamljeni ljudi imaju negativniji pogled na svet i na namere drugih ljudi, što ih čini još usamljenijim i tako upadaju u začarani krug.

Zbog toga, usamljenost se već neko vreme smatra značajnom pretnjom za fizičko i mentalno zdravlje i jednim od elemenata za predviđanje smrtnosti. 

Iako društvene mreže i oslanjanje na elektronski društveni kontekst često trpe negativnu kritiku društva, njihov značaj u doba masovne samoizolacije je nemerljiv. 

Platforme za instant poruke i društvene mreže ne mogu u celosti da zamene realne društvene odnose jer ne omogućavaju komunikaciju neverbalnim znacima i dodirom zbog čega naši mozgovi u elektronskoj komunikaciji manje registruju znakove prijateljstva. Ipak postoje načini da približimo efekte elektronske komunikacije potpunom društvenom kontaktu.

Jedno istraživanje koristilo je tehnologiju proširene realnosti (augmented reality) i otkrilo da ljudi koji ne taj način elektronski komuniciraju osećaju veći stepen društvene prisutnosti i prijatnije iskustvo.

Takođe, učestvovanjem u zajedničkim akttivnostima kao što su pab kvizovi i plesovi doprinose formiranju osećaja bliskosti sa drugim ljudima. 

Roboti koji su dizajnirani da nas angažuju na društvenom nivou takođe bi mogli da pomognu izolovanim ljudima da se osećaju manje usamljeno.

Istraživanje sprovedeno u staračkom domu sa robotom koji izgleda kao nežno mladunče foke, pokazalo je da se osećaj usamljenosti smanjio kod ljudi koji su imali interakciju sa ovim maznim robotom.

Zbog pandemije roboti brže stigli do naše svakodnevice 

Druga studija pokazala je da se ljudi povezuju sa humanoidnim robotom na sličan način kao sa ljudima i to u znatno većoj meri nego sa veštačkom inteligencijom bez otelotvorenja kao što su Siri ili Aleksa. 

Iako roboti za društvenu interakciju možda deluju futuristički, oni se uveliko sele iz laboratorija u naše domove, supermarkete i bolnice.

U aktuelnoj krizi izazvanoj koronavirusom našli su i novu primenu. Na primer, u nekim supermarketima, roboti podsećaju kupce na nova zdravstvena i bezbednosna pravila.

Ipak, bliski ljudski kontakt zasigurno će uskoro ponovo postati deo svakodnevice, ali do tada, najbolji lek za socijalnu izolaciju je kontakt sa najmilijima putem video-četa i zajedničkih elektronskih aktivnosti, makar sada kad još uvek nemamo svi sopstvenog sofisticiranog robota družbenika. 

broj komentara 0 pošalji komentar