Чување архитектонског наслеђа - модерни комплекси и нове зграде у духу прошлог времена

Недавно се по избору британског "Гардијана" београдски Дорћол нашао међу десет најлепших квартова у Европи, највише захваљујући архитектонском наслеђу од пре једног века, које град планира посебно да заштити. План генералне регулације предвиђа мере заштите за више од 500 засебних објеката. Поред тога, у пројектовању нових зграда задржавају се елементи архитектонског и урбанистичког наслеђа.

На месту где је зачет центар текстилне индустрије "Прво краљевско повлашћено предузеће за прераду кудеље и памука" крајем 19. века, на два хектара ниче комплекс од 500 модерних станова, вредан 130 милиона евра, у коме су сачувани оригинални историјски сегменти индустријске архитектуре.

"Зграда са подрумом, са пруским сводом, приземљем и оригиналним зидовима од опеке је сачувана у целини и биће реконструисана, санирана пре свега реконструисана и уклопљена у један нови комерцијални објекат који ће се налазити на самом фронту комплекса", каже др Љиљана Благојевић, архитекта из "Дека инжењеринга".

И на месту некадашње америчке амбасаде у улици Кнеза Милоша нове зграде су у духу прошлих времена.

"На нама је да сачувамо оно што је остало, град је додатне мере предвидео, а те мере се огледају у томе да ће се кроз садашњи план генералне регулације који је тренутно у изради од стране Завода за урбанизам града Београда бити уврштен читав списак који је предложио Градски завод за заштиту споменика, он садржи преко 500 појединачних објеката", рекао је градски урбаниста Града Београда, архитекта Марко Стојчић.

Пошто су читаве улице и делови града добили статус културног добра, просторно културно-историјске целине, реконструисане су најлепше фасаде на здањима рађеним између два рата. Недавно су и Теразије проглашене културно-историјском целином Београда.

"У 21. веку посебно је то важно. Како заправо чувамо идентитет једног града јер је традиција и у ствари његова душа и не можемо да идемо против тога имамо око нас страшно пуно глобалне архитектуре, оне која се налази свугде, они су потпуно једнаки у читавом свету. Тако да је свако чување и идентитета есенцијално за један град", изјавила је др Ева Ваништа Лазаревић, проф. Архитекстонског факултета у Београду.

У наредне три године радиће се на томе како да се боље искористи индустријско наслеђе старих бродоградилишта и сличних објеката поред Саве и Дунава.