Читај ми!

Није битно да ли сте отишли на море или планину, битно је да се одморите

Неки су овај одмор провели на мору, неки на планини, крај реке, језера, на селу... Како боравак на планини, а како на мору утиче на наше здравље објашњава професорка Медицинског факултета у Београду, др Сања Мазић, физиолог и лекар спортске медицине.

Када је одлазак на годишњи одмор у питању, пре свега треба имати у виду психолошки моменат, јер већ сама чињеница да ћемо ићи негде на одмор, доприноси томе да се боље осећамо, напомиње професорка Мазић.

„Тај психолошки утицај може чак и да се мери, а научници се стварно труде да нађу неке параметре преко којих би могли да докажу да би стварно требало да идемо на одмор, као и шта се све то дешава током одмора са нашим организмом“, додаје професорка.

Са друге стране, и само место на које идемо има неке своје благодети, али битно је да се на неки начин посветимо себи, да изађемо из свакодневице, да се ослободимо стреса, да спавамо онолико колико желимо и колико нам организам тражи.

Шта лечи боравак на планини

Када говоримо о планинама, као на пример што је Златибор који је на 1.500 метара надморске висине, Копаоник две хиљаде, колико и Стара планина, Златар око 1.600 метара, пре свега морамо да имамо у виду да је са аспекта медицине битно што променом надморске висине долази до промена у ваздуху, односно ваздух је разређенији и организам пролази кроз један период адаптације.

„Сигурно је ако на некој дестинацији боравите кратко, те адаптације се неће развити и зато се ми често шалимо да су наши учитељи говорили да је 21 неки магични број и да би требало 21 дан боравити на неком месту, односно неком окружењу“, истиче докторка.

Европски кардиолози су такође дошли до тог закључка и у студији која је управо објављена, у којој је 40 година праћено преживљавање и ризик од умирања код људи који се баве физичком активношћу, који се хране како треба и који су оставили пушење, дошли до закључка да ће се за 37 одсто смањити ризик од умирања код оних који су 21 дан провели на одмору.

„Ми генерално саветујемо онима који имају срчаних проблема да иду на планине, али то није само утицај надморске висине, већ је више утицај температуре. Али због промена и адаптације организма, препоручује се негде до 800 метара надморске висине“, додаје проф. Мажић.

Које су благодети мора

Код многих је такође психолошки моменат у првом плану и мисле да ако нису отишли на море, да нису имали годишњи одмор, мада са аспекта медицине, боравак на мору има реалне благодети по наше здравље.

„Та јодна испарења на мору су јако добра за све пацијенте који имају проблема са респираторним путевима, тако да свим асматичарима, онима који имају бронхитис или опструктивну болест плућа, сигурно ћемо саветовати море. Али море утиче и на нашу кожу, зато не претеривати са сунчањем“, напомиње докторка.

Такође, у зависности како неко плива, ова активност ангажује све мишиће, што је нарочито корисно пре свега за децу у расту и развоју јер се њима посебно препоручује пливање.

Код таласо терапије је превасходно позитиван утицај морске воде, морског ваздуха, блата, морских алги, неких етеричних уља и саветује се свима.

„Са таласо терапијом се не може претерати јер њени позитивни утицаји на организам су вишеструки. Прво је тај утицај на циркулацију, јер и сами знамо када се купамо у топлој води да практично имамо мање болова, да се отпутшта мишић који је у грчу. Кожа нам се пролепшава, немамо проблеме са синусима, смањује се могућност алергија, повећава имунитет, тако да благодети су многе“, истиче докторка.

Ако не може 21, онда је можда осам магичан број

Једна норвешка студија је показала да је осам магичан број и да ћемо за осам дана одмора постићи све позитивне ефекте. Међутим, после тога су радили истраживање шта се дешава када се вратите у свакодневицу и утврдили да се за седам дана сви позитивни ефекти које сте стекли за осам дана изгубити и да се чак може јавити повећани стрес, јер смо тужни што више нисмо тамо и што нисмо могли дуже да останемо.

„Зато би требало мало да застанемо и да схватимо да нам је одмор потребан. Свако се може одморити на начин који њему одговара. Није битно да ли је море, или планина, или село, или је викендица, или је код куће. Али просто тај одмор је нешто што је организму потребно“, закључује проф. др Сања Мазић.

Научно је доказано да једино што сигурно помаже у опоравку врхунских спортиста, на пример, је сан и то два сата дневно. Тако да тренери инсистирају да њихови спортисти после ручка обавезно одспавају, јер је то једино средство за опоравак.