Читај ми!

Како да знамо да смо претерали са лековитим биљкама, а које никако не смемо да користимо „у сопственој режији“

Иако постоје биљке које су безбедне и за свакодневну промену (камилица, матичњак, мајчина душица, нана), опрез код примене лековитог биља и биљних препарата се ипак саветује, нарочито код људи који пате од одређених болести, трудница, деце…

Алхемичар Парацелзус је рекао да је све отров, али и да ништа није отров. Тако постоје биљке које су веома лековите, али се морају користити пажљиво, да би се избегли контраефекти.

„Када су лековите биљке у питању, треба се придржавати упутстава о дозама и временских одредница о томе, колико нека биљка треба да се употребљава", рекао је у Јутарњем програму Момчило Антонијевић, народни травар.

Када је реч о имели, Антонијевић каже да је најотровнија она која расте на четинарима, пошто је реч о полупаразитској биљци.

Чувена аустријска траварка Марија Требен тврди да је ова биљка од велике помоћи код дијабетеса. Амерички научници су утврдили да имела, поред сладића, зове, матичњака, кантариона, боквице, спада у групу биљака са антивирусним деловањем.

„Она је добар природни лек за спуштање високог крвног притиска, одлично делује на срце, на панкреас директно као и на бубреге. Њено антивирусно деловање је доказано, код оних који пате од грипа и херпеса, али постоје ситуације када имелу не треба користити. Не треба да је користе људи који су ХИВ-позитивни и они који имају туберкулозу", рекао је Антонијевић и нагласио да сви остали имелу треба пажљиво да користе.

Чај од имеле, који не би требало пити у количини већој од две шоље дневно. Спрема се тако што се кафена кашичица уситњених осушених листова ове биљке прелије са два децилитра хладне воде, промеша се и поклопи, и када одстоји 12 сати, треба га процедити, мало загрејати и спреман је за конзумирање.

Чај не би требало да се у континуитету пије дуже од две недеље.

Људи који претерају са чајем од имеле или су осетљиви на ову биљку могу да искусе нежељене ефекте, као што су мучнина, главобоља, алергије…

Пажљива примена гавеза због утицаја на јетру

У последњих неколико година све више травара не препоручује унутрашњу употребу гавеза због тога што су у њему, у траговима, присутни пиролизински алкалоиди. За ове супстанце је утврђено да могу да оштете јетру.

„Гавез је првенствено биљка која се користи код прелома костију, болова у костима, зглобовима и мишићима, дакле за спољашњу употребу, али садржи и супстанце, првенствено алантоин који обнављају слузокожу наших органа, садржи слуз који одговара људима који пате од проблема са дисајним органима, он је одличан биљни лек за диверкулитис, проблеме са цревима, нервозним цревима, облаже слузокожу желуца...", изјавио је Антонијевић, и објаснио да ипак, због дејства на јетру, који гавез има због присуства пиролизинских алкалоида, стручњаци саветују да се не треба користити за унутрашњу примену.

Женшен (гинсенг) и титула „лека за све”

Женшен је биљка која ужива велико поверење у источњачким традиционалним медицинама, посебно кинеској и корејској. У Русији је посебно популаран сибирски женшен.

„Он помаже нашем организму да се сам избори са било којом болешћу. Његова титула лека за све, донекле може да се оправда, јер не делује директно на болест, већ на нашу могућност да се болести одупремо", каже Антонијевић.

Ипак наглашава, да ову биљку не треба да употребљавају деца пре пубертета, труднице и они са високим притиском и дијабетесом.

Важно је да, како каже, док се користи гинсенг не би требало јести роткве и грожђе, а такође, чај од ове биљке не треба правити у металним посудама.

Опрез је потребан и са биљкама које садрже кетон тујон као што су пелин и жалфија.

Жалфија, пелин и слатки пелин не смеју се користити током трудноће. Људи који су алергични на амброзију, такође треба да избегавају и горки пелин и пелин. Ипак, обе биљке су лек за дигестивне органе, против цревних паразита, проблема са желуцем...

Сремуш и ланено семе

„Људи који имају проблеме са желуцем, често отпишу бели лук и сремуш као нешто што има страшно смета, али и они могу да користе благодети биљака", каже народни травар.

Двадесетак капи тинктуре сремуша треба помешати са чашом воде и попити пре јела, а они са осетљивим желуцем, уместо воде требало би да користе чај од ланеног семена који се припрема са хладном водом.

Капи од сремуша тако неће да оштећују слузокожу желуца.

Кашика целог ланеног семена треба да се сипа у један децилитар воде, промеша, поклопи и када одстоји два сата – чај је спреман. Осим што штити желудац, чај од ланеног семена се може користити и као природни лак за косу.

Важно је знати да се лако квари, и зато, овај чај треба спремати сваког дана. Добар је за особе које се боре са затвором, сувим кашљем...

Ехинацеа - јак имуностимулатор

Ехинацеа је одлична за јачање имуног система, стимулише прву линију одбране од вирусних и бактеријских инфекција – бела крвна зрнца, каже Антонијевић, али наглашава да, пошто има јако дејство, ехинацеа може да се користи пет, шест дана, након чега би требало направити паузу од два, три дана.

Ехинацеа је идеална као превентива за инфекције, и код првих симптома прехладе и грипа. Код озбиљних инфекција, треба прекинути примену препарата од ове биљке.

Ипак, људи који пате од мултипле склерозе, ХИВ позитивни, они са туберкулозом и деца млађа од 12 година, не би требало да примењују ехинацеу.

Антонијевић објашњава да тинктура од ехинацее може да изазове пецкање приликом узимања, али да то не треба да нас плаши, јер је то „знак да је препарат квалитетан".

Народни травар је посебно нагласио да постоје биљке јаког физиолошког дејства, које се користе у фармацији као лекови, али никако нису за кућну употребу.

Кукурек, гороцвет и ђурђевак рецимо, никако нису за примену у кућним условима, јер постоји озбиљан ризик од смртног исхода.