Читај ми!

Психијатри: Низак ниво серотонина није увек узрок депресије, али антидепресиви могу да помогну

Студија која указује на то да депресија није узрокована ниским нивоом „хормона среће" серотонина, уврстила се међу популарније медицинске чланке, што је изазвало талас погрешних тврдњи о антидепресивима. Иако истраживање заправо не показује да лекови нису ефикасни, међу реакцијама су различита разматрања о узроцима и настанку депресије, лечењу, калкулисање нежељеним ефектима.

У психијатрији је одавно познато да низак ниво серотонина није главни узрок депресије, па актуелна студија о томе заправо – не каже ништа посебно ново. Ипак, неуобичајено бурна реакција јавности, сугерише да је то била велика вест за многе.

Неки су студију тумачили тако што су закључили да антидепресиви не делују поправљањем хемијског дисбаланса или да, заправо, немају никакво дејство. 

Доктори су у страху да би у конфузији људи могли нагло да престану да узимају лекове, и тиме ризикују озбиљне последице стресног одвикавања. 

У Националном институту за развој метода лечења (NICE) кажу да се терапија антидепресивима не сме прекидати нагло, осим у хитним случајевима, док постепено смањење доза може умањити симптоме одвикавања. 

Шта је истраживање показало?

Најновије истраживање је обухватило 17 студија. Закључено је да људи са депресијом немају различите нивое серотонина у мозгу у поређењу са особама које не пате од депресије.

Налази тако сугеришу да начин на који би лекови могли да делују – исправљањем недостатка – треба да се искључи. Ипак, механизми деловања супстанци у лековима се разликују.

„Многи од нас знају да узимање парацетамола може бити од помоћи код главобоље, и мислим да нико не верује да су главобоље узроковане тиме што немамо довољно парацетамола у мозгу”, објаснио је др Мајкл Блумфилд.

Истраживања сугеришу да антидепресиви делују „само мало више од плацеба”, па се међу истраживачима воде дебате о томе колико је та разлика значајна.

Чињеница је да међу пацијентима има оних који имају много боље резултате док су на терапији антидепресивима у односу на друге, а лекари једноставно немају добар начин да сазнају – да ли ће се, и којој мери, побољшање стања десити, у моменту када реше да им препишу лек.

Неки људи који узимају антидепресиве кажу да су им лекови помогли током кризе менталног здравља или им омогућавају да свакодневно контролишу симптоме депресије.

Професорка Линда Гаск са Краљевског колеџа за психијатрију каже да су антидепресиви „нешто што помаже многим људима да се брже осећају боље, посебно у кризним ситуацијама”.

Међутим, један од аутора новог истраживања о серотонину, проф. Џоана Монкриф истиче да је већина истраживања фармацеутских компанија краткорочна, тако да се мало зна о томе колико добро људи функционишу и како реагују на даљу терапију, након првих неколико месеци.

„Важно је да се пацијентима каже да њихово стање треба редовно да се прати, и да терапија антидепресивима неће трајати дуже него што је то заиста неопходно. Ипак, у пракси, то се не дешава често”, додала је др Гаск.

Нелечење депресије носи бројне ризике, док ће, с друге стране, неки људи искусити озбиљне нуспојаве од коришћења антидепресива – које, како аутори нове студије о серотонину кажу, треба што боље појаснити пацијентима.

Међу нежељеним ефектима су суицидалне мисли, покушаји самоубиства, сексуална дисфункција, емоционално отупљење, несаница... навели су из Института за развој метода лечења.

Од прошле јесени, британским лекарима је речено да прво треба да понуде психотерапију, вежбе или медитацију људима са лакшим случајевима депресије, пре него што пробају да им помогну лековима.

Како је ново истраживање прихваћено

Типичан погрешан одговор на студију је тврдња да је студија показала да је преписивање антидепресива „изграђено на миту”.

Али, студија уопште није разматрала употребу антидепресива. Серотонин игра улогу у расположењу, тако да његово „подешавање” може учинити да се људи осећају срећније, барем краткорочно, чак и ако нису имали врло ниске нивое тог хормона у почетку. Такође, серотонин може помоћи мозгу да успостави нове неуронске везе, пише bbc.com.

Други тврде да нова студија показује да депресија никада није била болест, већ да је у питању „обична реакција људи на дешавања у њиховом окружењу”.

„Наравно да је депресија болест, али и реакција на спољашност. Такође, и генетика утиче на наш одговор на стресне ситуације”, каже др Марк Хоровиц, један од аутора рада.

Међутим, Зое из Аустралије која пати од депресије и има психотични поремећај, каже да је преименовање депресије у „несрећу” која би нестала ако „само решимо све друштвене проблеме” превише поједностављено објашњење, и да занемарује људе са тежим менталним болестима.

Зое каже да је пронашла лекове, укључујући антидепресиве, који утичу на квалитет њеног живота и да је успела да направи „калкулацију” да су нуспојаве „вредне тога” како би се избегле тешке епизоде поремећаја које има.

И то је једна ствар око које се слажу сви стручњаци који су говорили за BBC News – пацијенти морају да имају више информација и боља објашњења, како би могли да направе тешке и важне прорачуне и донесу одлуке у договору са својим лекаром.