Читај ми!

Поремећај рада штитне жлезде често остаје непримећен, редовна контрола је неопходна

Штитна (штитаста) или тироидна жлезда се налази у вратном делу и лучи хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. У Србији свака друга особа има неку врсту проблема са њом. Код жена се болест јавља осам пута чешће, док су код мушкараца веће шансе да чворови буду малигни. О проблемима и лечењу штитасте жлезде говорио је примаријус др Дејан Илинчић, субспецијалиста ендокрине хирургије.

 

Брз и неправилан начин живота доводи до поремећаја рада штитне жлезде. Ипак, велики број пацијената нема никакве симптоме, чак иако су малигни тумори у питању. У Србији свака друга особа има неку врсту проблема са њом.

Ковид инфекција је вирусна инфекција и сваки вирус преплави организам и погађа све ћелије у организму, између осталог и ћелије штитасте жлезде. Међутим, овај вирус првенствено погађа плућа и срце, мада су описани и случајеви да се после прележане ковид инфекције јавља и губитак функције штитасте жлезде, успоравање њене функције, али веома ретко, наводи гост Јутарњег програма, примаријус др Дејан Илинчић.

Симптоми поремећаја рада штитасте жлезде често изостају, али поремећен рад штитасте жлезде може ићи у два правца, у појачану производњу хормона и смањено стварање хормона и њен смањени рад, напомиње доктор.

„Хормони штитасте жлезде утичу на ћелијски метаболизам тако да код појачаног рада симптоми су везани за убрзан ћелијски метаболизам, појачано знојење, губитак телесне тежине, несаница, узнемиреност, убрзан рад и прескакање срца. Док код смањеног рада и смањене производње хормона долази до добијања на телесној тежини, поспаности, тромости, анергичности... Све су то неспецифични симптоми који се могу јавити и код других стања“, напомиње гост Јутарњег програма.

Од поремећаја који изазивају смањени рад штитасте жлезде најчешће су у питању аутоимуни поремећаји и везани су само за њен рад. Најчешће је у питању Хашимото тироидитис који доводи до лаганог испадања ћелија штитасте жлезде из функције и смањеног стварања хормона.

Уколико дође до појаве чворова у штитастој жлезди, због сумње у природу тих чворова раде се хируршке интервенције биопсије или пак отклањања дела или целе штитасте жлезде. Жлезда се уклања и у случајевима када фармаколошком терапијом није могуће регулисати њен убрзани рад.

„Жене чешће имају проблема са појавом чворова на штитастој жлезди, међутим они су углавном бенигни, али код мушкараца, мада се ређе јављају, чешће су малигни“, напомиње примаријус др Илинчић.

Пре десетак година у оперативном третману штитасте жлезде почело се са коришћењем минимално инванзивне хируршке технике која се обавља уз локалну анестезију, а после два сата пацијент може да иде кући.

Пошто су симптоми поремећаја рада штитасте жлезде неспецифични, примаријус др Дејан Илинчић напомиње да је једини начин да на време уочимо проблем редовна контрола хормона штитне жлезде и ултразвучно снимање, бар једном годишње.