Читај ми!

Може ли се препознати и избећи прскано воће и поврће

Колико год мислили да знамо да изаберемо квалитетно воће и поврће на пијаци, код куће се обично разочарамо. На први поглед свежа салата и млади лук, само дан касније нису за јело, а јагоде које су се појавиле ових дана немају никакав укус. Страх и сумња на пијацама изгледа нису сасвим безразложни, нарочито када се узму у обзир хемикалије којима се прскају.

Са изузетком производа малобројних произвођача сертификованог органског воћа и поврћа, овакви производи које се продају на пијаци и у маркетима третирани су пестицидима.

Међутим, професор доктор Милан Стевић са Пољопривредног факултета истиче да је много важније да ли су престициди примењени на правилан начин.

„То у најкраћем подразумева да ли је одабран пестицид чија је употреба дозвољена у одређеној биљној врсти, затим да ли је он примењен у строго прописаној дози, односно концентрацији и треће да ли су поштоване каренце, односно минимални временски рок који је неопходно да прође од последње примене до бербе“, објашњава професор Стевић и додаје да је ризик по здравље конзумената минималан ако су поштована набројана правила.

Пестициди се примењују и у производњи у затвореном простору, то јест у пластеницима и стакленицима. Све што можемо да урадимо је да темељно оперемо све што ћемо појести.

„Јагоде су потенцијално најризичније кад су остаци пестициди у питању. То је осетљива биљна врста који напада велики број штеточина и пестициди морају да се примењују у њеној производњи. Други разлог је што је јагода најосетљивија управо у фазама технолошке зрелости, то јест неопсредно пре и током њене бербе. Трећи разлог је њена грађа. Покожица јагоде је изузетно пријемчива за пестициде. Она је јако нежна и не можемо, као код јабуке, код које имамо могућност да скинемо кору, или парадајз који можемо грубље да оперемо под млазом воде. Код јагоде то не можемо а да не повредимо плод“, навео је Стевић.

Наравно, уколико су пестициди правилно изабрани и правилно примењени, јагоде неће бити опасне по здравље. 

Зелена салата је пратилац јагоде кад је у питању поменути ризик. Без обзира на то што се јабуке убедљиво највише пута третирају у току производње, оне не морају бити ризичне.

„Већина тих третмана се дешава у почетку вегетације када и немамо плод и не постоји потреба примена пестицида пред саму бербу. Код салате је опасно јер једемо лишће које је директно третирано“, нагласио је Стевић.

Временске прилике које смо имали у марту и почетком априла погодује развоју проузроковача биљних болести. Најугроженије су коштичаве воћне врсте попут шљиве, брескве, а за неки дан ће бити и вишња и трешња које су у фази цветања.

Добра јабука мора да се прска 

„Ово време погодује и најопасније болести јабуке – чађава краставости. Ако се инфекција догоди на почетку вегетације што је сада, после тога је јако тешко до краја вегетације што изискује повећан број третмана који може бити и преко 20“, указао је Стевић.

Јабуке које долазе на наше тржиште, нарочито са влажнијих подручја прскане су више него домаће.

Просечни Американац поједе годишње око осам килограма свежих јагода, а са њима и десетине пестицида, утврдила је једна њихова радна група.

Ове године контрола је показала да су и спанаћ, кељ, купус, нектарине, јабуке, грожђе на списку воћа и поврћа са највише остатака песетицида. Листа је слична и на овим просторима.

„Спанаћ који се код нас производи бих издвојио. Мислим да није у високом ризику кад су пестициди у питању. Код њега имамо други проблем - повећан садржај нитрата и нитрита услед појачане исхране земљишта азотним ђубривима, а ти молекули у организму прелазе у нитрозамине који су доказано канцерогени. Ово друго да, јагоде, зелена салата, нектарине, брескве, трешње, све је то потенцијално ризично, али не мора бити“, нагласио је Стевић.

И јужно воће треба добро прати, али не само због пестицида, истиче професор, већ због тога што не знамо „колико је то руку прошло“ док је стигло до нас. 

Неки пестициди не могу се опрати водом

Постоје две врсте пестицида – једна група остаје искључиво на површини биљног ткива и не продире у њене сокове и они се могу опрати.

Код друге врсте пестицида, тзв. системичних након апликације материје продиру кроз кутикуку, улазе у биљне сокове. Такви пестициди не могу се опрати већ их биљка мора разложити до метаболита који нису токсични током каренце.

Апсолутна је заблуда да је црвљива воћка и она која не изгледа лепо здравија.

„То може да буде тако, али у већини случајева ако је јабука оштећена, то врло често само значи да произвођачи нису применили адекватне мере заштите или на време. Врло често на истој тезги код истог продавца имате и црвљиве јабуке и оне које то нису. Убеђен сам да је то из истог воћњака“, закључио је професор Стевић и поручио да је увек боље сачекати сезону одређеног воћа или поврћа него јести га у јануару.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(уторак, 11. мај 2021, 14:38) - anonymous [нерегистровани]

Promil

Bavim se proizvodnjom voća i povrća,prodajem ga i na pijaci i garantujem za kvalitet i zdravstvenu ispravnost.Po obrazovanju sam profesor fizike.Preko puta mene ,na pijaci je diplomirani agronom,pa onda redom inženjer itd.Mislim da znam koliko je jedan promil

(четвртак, 08. апр 2021, 11:48) - anonymous [нерегистровани]

Mačka i miš

I na tom Zapadu kojem slepo verujemo je to problem. Pojedinacno su svi pesticidi u dozvoljenim vrednostima ali za "koktel" pesticida nema jasnih propisa. Jer nije nikakva tajna da pojedini, nazovimo ih plodovi (voce i povrce) do berbe imaju i do desetak tretmana (prskanja). Pa jos plus tretman skladistenja.

(четвртак, 08. апр 2021, 10:24) - anonymous [нерегистровани]

Znalac

Pre nekog vremena sprovedena je kontrola uzoraka voca i povrca na nasim zelebim pijacama I svi su bili u granicama dozvoljenog. Sa druge strane, uvoznim lobijima je u interesu da sire glasine kako nas seljak svesno truje svoje kupce a samo za sebe pazi.

(четвртак, 08. апр 2021, 09:50) - anonymous [нерегистровани]

Edukacija

Koliko nasih seljaka zna sta je 1 promil (‰) kad je rijec o koncentraciji pesticida?

(среда, 07. апр 2021, 14:41) - anonymousTO3A [нерегистровани]

PRVI U SVETU

Kao I u bezbroj ostalih disciplina, mozzemo opet da stanemo na pobednicko
postolje, kao prvu u SVETU da samo obelezzavamo prskane proizvode, a ono
sto je normalno I kako nam je priroda I Bog dao, da ostane neobelezzeno!

(среда, 07. апр 2021, 12:14) - Boki [нерегистровани]

Jedino ovako

Nisu toliki problem pesticidi i sl. nego kako ih naš uzgajivač i seljak koriste, obično u periodu kada je jasno naznačeno da se ne sme i sl. Iz ovoga sledi: jedina šansa da nađete zdravo voće i povrće je da od njega uzmete ono šta je ostavio za sebe i svoju decu/unučad. Sve ostalo je zaprašio kao američka vojska -Vijetnam.