Какав треба да буде родитељ да би деца била добра

Бити родитељ је одувек било једно од најсложенијих и најзахтевнијих „занимања“ и најтежих послова са којима се срећемо у животу. Јесте да за родитељство не постоји школа, али сви морају имати на уму да се оно учи.

Још од давнина постоји изрека да је „За одгој једног детета потребно цело село“, што симболично говори колико је родитељство захтеван посао и колико је за њега потребно труда, емоција, енергије, посвећености, наглашава гошћа Јутарњег програма, доценткиња др Вера Деспотовић, породични терапеут.

„У савременим условима када видимо да су много већи изазови пред нама, да морамо да се сналазимо у много различитих улога, да су породичне заједнице много мање него раније, да је огроман социјални притисак бити савремен и успешан родитељ, задовољити све потребе детету – све то делује некако неповољно за родитељство у смислу захтевности и пред родитеље ставља велики императив и захтев како одговорити на све те улоге“, наглашава др Деспотовић.

Чињеница је да је раније било више подршке од, на пример, бака и дека, јер се живело у породичним заједницама тако да су оне нужно помагале и учествовале у подизању деце. Сада су породице много мање, а све већи број је једнородитељских породица, с обзиром на то да је стопа развода велика.

Многи родитељи данас се толико исцрпљују у покушају да контролишу све аспекте дететовог живота – од избора најбољег вртића, најбоље учитељице, најадекватније ваншколске активности до најбољег тренера, да се поставља питање, може ли се ова ситуација некако поједноставити.

Међутим, како напомиње гошћа Јутарњег програма, јако је тешко поједностављивати ствари у овако сложеним условима. Родитељ зна да мора детету да обезбеди економску сигурност – треба школовати дете, обезбедити му све услове да би добро напредовало и развијало се, а ако људи у старту знају да имају несигуран посао, немају стан, често се одлучују да одустану од родитељства.

„Приоритет је да дете буде здраво, вољено и да га родитељи јасно дисциплинују, да дете зна јасно шта је добро, а шта није и да му родитељи постављају одређене границе“, наглашава породична терапеуткиња.

Како се постављају границе?

Сваки родитељ има најбоље жеље да добро васпита децу, али начин на који то спроводе некада доводи до негативних последица. Родитељи често прибегавају казни ако дете не уради нешто што су они замислили или мислили да је исправно.

„Родитељи увек могу на неки мање оштар начин да покажу детету да би неку ствар требало да уради другачије. Дете не може да научи нешто добро ако је ударено и осећа се понижено, посрамљено и уплашено“, напомиње др Деспотовић.

Постоји начин да васпитате дете тако што ћете више уважити његове потребе. Исто тако, уколико је родитељ превише попустљив, дете ће се осећати несигурно, јер неће знати шта је исправно, а шта не.

Методе конструктивног начина васпитања деце подразумевају да дете партиципира, јер ако дозволите детету да само о нечему одлучи, учите га да за своје одлуке преузима и одговорност. 

Грађење поверења

С обзиром на то да захваљујући савременим технологијама, електронским дневницима, родитељским групама на друштвеним мрежама, деца тешко могу било шта да сакрију од родитеља те се намеће питање како развити међусобно поверење, јер деци смета тај апсолутни надзор над њиховим животима.

„Ако се дете не плаши казни, ако се не плаши неке врсте одмазде и ако осети да ће родитељ да га чује, а да неће одмах да га критикује, дете ће се отварати што је нарочито важно када се дође до периода пубертета када се деца нужно више идентификују са вршњачком групом и удаљавају од родитеља. Уколико нема те комуникације и уколико нема поверења, онда је мала вероватноћа да ће се неки проблеми, који ће се неминовно јавити, успешно решавати. Деца лажу зато што се плаше како ће родитељи реаговати“, додаје терапеуткиња.

Уколико родитељи од почетка дете доживљавају као субјект социјализације, а не као објекат, руководећи се тезом – „Ја ћу да ти кажем, јер ја најбоље знам“, много ће јаче учврстити међусобно поверење. Уколико дете и уради нешто што није уреду, онда кроз тај процес треба постављати границе и кроз то учити како другачије.

„Најважније је волети дете онакво какво оно јесте, а не онако како би родитељи желели да оно буде. Родитељи често из неких неостварених амбиција усмеравају дете у неком правцу који би они желели, а дете можда показује сасвим другачије склоности. Важна је љубав и емотивни однос који се гради са дететом“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Родитељство се учи

Чињеница да смо сви ми одрасли у некој породици, не значи да све знамо о родитељству, нарочито када су се околности промениле. Постоје одређене вештине које је потребно савладати, а које ће родитељима значајно олакшати да се снађу у неким веома изазовним ситуацијама.

Како наглашава др Вера Деспотовић, проблем представља и то што недостају бројни сервиси који би помогли родитељима да се снађу у овако одговорној улози.

„Често се говори како је родитељство важно, како је породица основна ћелија друштва и слично, али ја се онда често питам, а ко помаже тој породици? Заиста јако мало постоји сервиса који би постојали у локалној заједници. Када би било више клубова за децу и када би родитељи добијали већу подршку, мислим да би им то олакшавало“, сматра др Деспотовић.

Центар за права детета спроводи пројекат „Права детета у политикама и пракси“ и шири ту идеју како да се развијају конструктивнији модели васпитања који ће бити више у складу са потребама деце и који ће деци омогућити правилнији развој.

У оквиру тог пројекта обављено је више обука, како за професионалце у области социјалне заштите, али и у образовању, како би професионалци који раде са родитељима оснивали школе за родитеље где би могли да добију подршку како да се изборе са овим сложеним изазовима. 

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 01. окт 2020, 10:12) - anonymous [нерегистровани]

Teška tema...

Nije svako za Roditelja .Naročito u današnje vreme je sve teže . A deca , ima ih svakakih dobrih i loših i užasnih . Tu je zavisnost od gena, od roditelja , društva .
Za vožnju kolima se polaže vozački ispit . Možda bi trebalo uvesti neki ispit za Roditelje. Mislim da bi dosta njih palo na ispit.

(четвртак, 01. окт 2020, 01:48) - anonymous [нерегистровани]

Kakav treba da bude roditelj da bi deca bila dobra?

Kao roditelj četvoro odrasle dece i petoro unučadi u čijem vaspitavanju aktivno učestvujem, imam jedno bitno pitanje u vezi sa ovom temom. Naime da bi pitanje "Kakav treba da bude roditelj da bi deca bila dobra?" uopšte imalo smisla, treba imati definiciju koja su to deca "dobra"? Imam sina, dobar je kao hleb, svima pomaže i bratu i sestrama i nama roditeljima i drugoj rodbini, završio je težak fakultet u roku sa dobrim ocenama, ima čak i neki privremeni posao, nadajmo se da će ga zadržati. Ali u današnjem svetu njega za sada niko neće. Ni poslodavci, ni devojke, ni društvo, niko. Sedi sam kod kuće i bulji u taj nesrećni kompjuter i mobilni telefon, i ko zna da li će ikada stvoriti porodicu i imati decu i druge za nas roditelje bitne uspehe u životu. Srećom ostalo troje dece su nam mnogo uspešnija, pa nam je samo mlađi sin briga. I sada se čovek kao roditelj pita: Da li je moj sin vaspitavan kao "dobro dete"? Po meni bi trebalo da jeste, prema društvenoj zajednici očigledno nije. Nije dovoljno agresivan, gramziv, pokvaren, ambiciozan, ne zabija nikome nož u leđa, ne smišlja gadosti drugim ljudima i slično. Mladi ljudi sa ovim prethodno nabrojanim osobinama, dobijaju dobro plaćene poslove, lako nalaze devojke koje ih čak i jure, dobijaju političke funkcije, i svaku drugu potvrdu da ih kao takve društvo želi. Ljudima kao moj sin društvo jasno kaže da su nepoželjni. Budući da ima prolazno fakultetsko obrazovanje, mogao bi da pokuša da promeni sredinu i ode u neku drugu zemlju, ali njemu se ne ide. Zato me zanima, gde smo sa njim pogrešili? Kako vaspitavati decu da bi bila "dobra"? Koja su to deca "dobra"? Da li ova kao moj mlađi sin ili ova "uspešna"? Šta reći deci, kako da se snađu u ovom svetu?

(уторак, 29. сеп 2020, 14:55) - anonymous [нерегистровани]

Nikad dosta

RTS je javni servis !
Treba da bude aktivan ucesnik u odgajanju mladih narastaja . Znamo da je roditeljstvo najteze zanimanje . U srbiji, roditelji ne da ne zele da pruze svom detetu sve najbolje. Zelja je jedno znanje je drugo, roditeljski analfabetizam je veliki u srbiji. Vecina roditelja, dve tri generacije natrag je pogresno vaspitana. Jedan mali primer; Na jednom rucku , diskusija se vodila o svemu i svacemu, izmedju ostalog , mlad covek iz komsiluka, kriminal mu je bio zanimnje , ima dvoja kola (nova ) mnogo para , u ocima roditelja troje dece , on je bio sposoban covek. Pitam najstarijeg sina, sta ces da budes kad odrastes , odgovor je bio , kriminalac , oni imaju kola , pare , imaju sve . To dete je i postao kriminalac , sedi u zatvoru u jednoj zapadnoj drzavi. Njegov zivot nikad nemoze biti normalan
Potrebno je vise diskusije na ovu temu. To vam je duznost. Roditeljstvo i vaspitanje dece je neiscrpna tema