Све су чешћи и маргарини са омега-3 масним киселинама, што је заправо посебна категорија незасићених масних киселина које наше тело не може произвести, а нужни су нам за живот. Тако маргарин са омега-3 (попут омегола) не само да не гоји, него чак доприноси снижавању крвног притиска, спречава настанак крвних угрушака, па тиме и смањује ризик од срчаних болести.

2. Од пластике га дели само један молекул?

Потпуна бесмислица! Пластика се састоји од органских полимера и производи се најчешће од нафте или плина, а маргарин се производи од јестивих биљних уља. Хемијски састав може се изразити формулама само код чистих ствари, попут воде (H2О значи да свака молекула воде имају два атома водоника и један атом кисеоника).

Храна коју једемо по правилу је мешавина различитих састојака, па се њен хемијски састав изражава кроз делове појединих компоненти. Делови компоненти пресудно одређују састав ствари, а мале варијације у структури могу значити велике разлике у коначном производу.

Стога разлика у броју и саставу молекула не говори баш ништа о коначном изгледу или учинку производа. Најбољи пример је водоников пероксид (H2О2) који користимо као антисептик. Иако га од воде дели дословно само један атом кисеоника, нико разуман неће поверовати да је вода опасна за здравље само зато што је слична водоник-пероксиду.

3. Пун је опасних трансмасти?

Нису сви маргарини исти. У самим почецима производње неки су имали високе уделе трансмасти. Тада се уопште није знало какав је њихов утицај на људски организам. Тек у протеклих двадесетак година истраживања су повезала трансмасти с већом учесталости кардиоваскуларних болести.

Произвођачи маргарина брзо су реаговали, променили стандарде производње и почели да користе побољшане процесе. Резултат су маргарини од сировина високог квалитета, практично без имало трансмасти.

4. Повећава холестерол у крви?

Управо супротно! С обзиром на то да се производи од биљних уља и уопште не садржи холестерол, маргарин могу конзумирати и особе које пате од повишеног холестерола у крви. Савети о избегавању масноћа у прехрани данас се сматрају погрешнима, чак и потенцијално штетнима.

Већина стручњака за исхрану саветује да нам масноће чине до 30 одсто дневног уноса калорија, код деце чак и до 40 одсто, јер су масноће најважнији извор енергије за тело. Притом би две трећине масноћа требало да чине незасићене масне киселине, а управо је то количина масноћа која је уобичајена у маргаринима, наводи Јутарњи лист.