Читај ми!

Два века од рођења Фридриха Енгелса – капиталисте и револуционара

Пре 200 година у Вуперталу у Западној Немачкој рођен је Фридрих Енгелс, пријатељ Карла Маркса. Двојица Немаца су се познавали од својих двадесетих, тесно сарађивали и својом теоријском критиком капитализма – променили свет.

Какав свет је затекао Фридрих Енгелс 1820. када се родио? Индустријска револуција се из Енглеске ширила попут пожара, капитализам је запошљавао масе радника.

Фабрички димњаци пуше се и у Енгелсовом родном месту, Бармену који данас припада Вуперталу у западној Немачкој. Фридрихов отац је власник фабрике текстила.

Млади Енгелс учи и тачно разуме како функционише капитализам. Од сина индустријалца постаје најпознатији критичар капитализма – заједно са Карлом Марксом.

„Он је био човек који се ујутро частио шкампима и шампањцем, а увече са девојком скитао по сиромашном радничком кварту Манчестера. Био је и једно и друго, капиталиста и револуционар. У сваком случају имао је изражен осећај за правду“, каже Екехард Ловиш, вајар из Вупертала, аутор скулптуре Енгелса поводом 200 година од рођења филозофа и револуционара.

Рана младост и сукоб са оцем

Као најстарије од деветоро деце, Фридрих Енгелс је по жељи оца требало да преузме фабрику и посао са текстилом. Годину дана пред матуру, отац наследника исписује из гимназије како би могао да почне стручну обуку за комерцијалисту и трговца.

Отац и син се често сукобљавају: млади Енгелс увиђа и противи се противречност између протестантске побожности и капиталистичког понашања. Са само 18 година објавио је свој први друштвено-критички текст: Писма из Вупертала.

„Страшна је беда у нижим класама, нарочито међу фабричким радницима у Вуперталу. Само Елберфелду, 1.200 од 2.500 деце школског узраста је лишено образовања и одраста у фабрикама, само да власник фабрике не би морао да запосли одраслу особу чија је плата дупло већа од оне коју даје детету“, елоквентно и драстично је формулисао под псеудонимом Фридрих Освалд.

По завршетку стручне обуке, 1841. године је добровољно одслужио војни рок у артиљерији Краљевске пруске гарде у Берлину. Као гост студент похађа универзитетска предавања из филозофије, оријенталних језика и финансија. Креће се у левичарским интелектуалним круговима.

Сусрет са Марксом

Коначно, 1842. у Келну, 22-годишњи Енгелс се први пут срео са две године старијим Карлом Марксом, у то време још увек главним уредником Рајнише цајтунга.

Енгелсов отац шаље Фридриха у своју тканицу памука у Манчестеру. Тамо упознаје сестре Бернс – Мери и Луизу, Иркиње које су радиле у тој фабрици и с којима ће касније живети, делом посебно, делом утроје. Енгелс је био противник брака. Није имао деце, али се бринуо о ванбрачном Марксовом сину.

У Манчестеру се упознаје са нехуманим условима живота и рада текстилних радника и своје утиске ставља на папир у социјалној студији Ситуација радничке класе у Енглеској где о промени улога у породици пише: 

„Жена ради у фабрици, храни породицу, мушкарац седи код куће, чува децу, спрема и кува“.

Сарадња са Марксом, који је у међувремену емигрирао у Париз, све је тешња. Енгелс постаје један од аутора Немачко-француских годишњака које су издавали Карл Маркс и Арнолд Руге. Енгелс насупа као говорник на првим комунистичким састанцима одржаним у Елберфелду 1845. године.

Затим се са Марксом сели у Брисел. Заједно путују у Лондон и Манчестер. У Лондону се 1847. године придружују „Лиги праведних“, касније „Лиги комуниста“ – за коју су годину дана касније написали чувени Комунистички манифест.

„Без Фридриха Енгелса многи текстови Карла Маркса никада не би били објављени. Тек са Енгелсовом интервенцијом постали су политички ставови, а без Енгелсовог новца, Маркс би умро од глади. Комунистички манифест је заједнички рад. Већи део је написао Маркс, али од Енгелса потиче ватреност која се и данас може осетити у његовим текстовима, та спремност да се дâ јасна политичка изјава, а затим да се енергично брани. Тиме је прожет Комунистички манифест“, каже економски историчар Вернер Плумпе са Универзитета у Франкфурту на Мајни у интервјуу за Дојчландфунк.

Енглес је присутан када у пролеће 1849. године у Вуперталу протестују радници, касније такође у устанку у Бадену. После пораза тог устанка побегао је у Швајцарску и даље у Енглеску, где је од 1850. радио као овлашћени потписник, а касније и као партнер у очевој компанији.

У многим случајевима тешко се могу разликовати пера двојице аутора: на пример, Енгелс је постхумно, на основу белешки приредио други и трећи том Марксовог главног дела Капитал.

Пошто је продао акције своје компаније 1869. године , Енгелс се преселио у Лондон где је већ живео Маркс. После Марксове смрти 1883. постао је водећа фигура међународног социјализма, па и немачке социјалдемократије.

Фридрих Енгелс је умро 5. Августа 1895. у Лондону, са 75 година.

Година Енгелса у Вуперталу

Енгелсов родни град прогласио је „Годину Енгесла“ и ствара живи спомен на свог светски познатог сина – са градском фестивалом, концертима, изложбама и дискусијама. Због пандемије короне, прославе су отказане, укључујући поновно отварање историјске куће Енгелс, једне од некадашњих пет кућа ове породице. Много догађаја пребачено је у интернет.

„Због дигитализације суочавамо се са гигантским преокретима који такође мењају уметност“, каже вајар Ловиш. Скулптура Енгелса коју је дизајнирао на рачунару и за коју је дао да се из једног блока мермера изрежу 64 комада – представља га у природној величини.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 28. нов 2020, 13:02) - anonymous [нерегистровани]

Inače

Fridrih Engels je u svom delu čak izneo tezu kako Škote, Baskijce, Srbe i poljake treba iskoreniti jer smo za ono vreme po njegovom mišljenju bili dva stupnja ispod napretka tadašnje Evrope. Razumete te zašto nisam ushićen na pomen gore pomenute dvojke.

(субота, 28. нов 2020, 13:02) - anonymous [нерегистровани]

kapital

Ono sto mene fascinira je podatak da su Manifest napisali kao mladi ljudi (28 i 30 godina) .
Da nije bilo njih, ne bi bilo komunista, ali ne bi ni kapitalizam evoluirao u humaniji sistem.
Svet u kome zivimo nje pravedan svet, ali takvih kriticara koji mogu da promene svet vise nema.

(субота, 28. нов 2020, 12:38) - anonymous [нерегистровани]

Енгелс је пре свега Герман

Не знам само када ћемо да се усправимо као народ и да све оне који су лоше говорили о нама једноставно одстранимо. Енгелс је мрзео Србе. Након пораза нашег народа у Првом српско-турском рату са не скривеним ликовањем известио је свог пријатеља Маркса како је Турска победила Србе. Немамо ми шта да се сећамо Енгелса и његовог живота. Његова и Марксова лапрдања коштала су нас превише.