Читај ми!

Ко нам диктира модне трендове и успевамо ли да их пратимо

Пандемија је утицала на све сфере нашег живота, па и на моду. Забране кретања и рад од куће наметнули су лежернију одећу и променили навике и када је у питању куповина. Са појавом индустријске производње, јефтина одећа је постала доступна скоро свима, међутим младима је избор чешће фирмирана одећа и обућа.

Некада Одри Хепберн, Коко Шанел, Софија Лорен – данас моду чешће диктирају јутјубери, тиктокери, инстаграмери. Социолози кажу око 39 одсто становника прати моду, а од тога 18 одсто каже да прати најновије трендове.

Свој стил сада је, чини се, лакше него икад формирати. Са појавом индустријске производње, јефтина одећа је постала доступна скоро свима, међутим младима је избор чешће фирмирана одећа и обућа.

„Сматрам да је оптерећење постало изузетно велико у последњих пет-шест година колико је Инстаграм постао доминантан пласирањем модних трендова преко истог. Јер је веома јасна линија између тога како треба да изгледаш да би био прихваћен – које патике треба да носиш, какав дукс, какву мајицу и веома се води рачуна о томе да ли је нешто фејк или је право, иако млади суштински немају новца да купују такве комаде који се намећу као тренди. Они се труде на све могуће начине да их имају и да се уклопе у исте трендове, а сматрам да је то оптерећење. Оно што утиче на ментално здравље на веома негативан начин“, сматра Невена Ивановић, дизајнер.

Да модна индустрија и модни свет често уме да квари омладину и намеће садржај непримерен годинама и узрасту сагласни су и стручњаци.

„Мода постоји као могућност израза сопствене потребе за неким различитошћу, а истовремено да припада негде генерацији, нечему што је глобални тренд, али истовремено могућност да се и разликујемо. Када се намеће она заиста некако преобликује оно што је наш природни тренд, тако да је она дефинитивно могућност да се изразимо и да припадамо, али може да буде и да нас гура у неки стереотип који нам није комфоран и да чини, ако не можемо да постигнемо оно што је тренутно модни хит, да се осећамо да некако нисмо сасвим примерени. Да нисмо сасвим, да кажем, компетентни и да не припадамо у мери у којој желимо групи са којом се идентификујемо. Може да буде израз тог осећања некомпетентности, мање вредности и негде може да гура у неку анксиозност“, напомиње психотерапеуткиња др Невена Чаловска Херцог.

Како би се уклопио у средину и обукао по „последњој моди“ просечан Европљанин сваке године купи 26 килограма текстила, док 11 килограма баци. Највећи део коришћене одеће завршава на депонијама. Управо због тога, упозоравају дизајнери и стручњаци, мода мора да буде еколошки освешћена, треба обратити пажњу не само на водеће брендове већ и на домаћу производњу, као и на секнд хенд продавнице.

број коментара 0 Пошаљи коментар