Читај ми!

„Металика, мој добар другар“ – богови треш метала славе 40 година

Као и све велике приче, историјат „Металике“ почео је веома тихо, од једног огласа у новинама. Шеснаестогодишњак из Данске, наоружан младалачким сновима и сетом бубњева, тражио је чланове за метал бенд.

„Бубњар у потрази за другим метал музичарима са којима хоће да џемује уз 'Тајгер оф Пен Тенг', 'Дајмонд хед' и 'Ајрон мејден'“, писало је у огласу, а убрзо су му се јавили гитаристи Џејмс Хетфилд и Хју Танер.

Бенд је званично основан крајем октобра 1981. године, а име, које је постало синоним за тврђи гитарски звук, смислио је Урлихом пријатељ. У избору између „Метал маније“ и „Металике“, бубњар је изабрао другу опцију.

Следеће године, такође на оглас, придружио им се Дејв Мастејн и то за позицију соло гитаре. Убрзо је бенд објавио и прву своју оригиналну песму – Metal Massacre, која је привукла доста пажње.

Демо албум Power Metal, за ралику од прве песме, није био нешто пропраћен, али су продуценти у музичком свету видели да бенд има потенцијал.

На једној свирци у западном Холивуду, Хетфилд и Урлих одушевили су се Клифом Бартоном из бенда „Траума“ и понудили му чланство у „Металици“. Овај је пристао, али уз услов да се бенд пресели у близину Сан Франциска.

Уз проблеме око финансирања снимања свог деби албума, продуцент Џон Зазула, који је био одушевљен „Металикиним“ демо материјалом, на крају се задужио и уговорио са групом снимање албума у својој продуцентској кући „Мегафорс“.

Избацивање Мастејна, долазак Хамета и „Господар лутака“

Почетак 1983. није почео добро. Чланови бенда често су се свађали са Мастејном, понајвише због његовог проблема са дрогом, али и насилничког понашања. У априлу је Мастејн, који ће касније основати „Мегадет“, избачен из групе, а на његово место је примљен Кирк Хамет.

После разрешених кадровских размирица, „Металика“ је могла да се фокусира на оно најважније – музику.

Дебитански албум, прво планирано да се зове Metal Up Your Ass, ипак је преименован у Kill ‘Em All, који је забележио скроман успех на топ-листама, али био веома запажен у андерграунд круговима.

„Металика“ је за други албум прешла „бару“ и снимила га у Копенхагену. Ride the Lightning је већ много боље прошао, а достигао је и 100. позицију на Билбордовој листи.

На њему су се нашле сада већ култне нумере For Whom the Bell Tolls, која је вукла инспирацију из Хемингвејевог романа, моћна балада Fade to Black са Хаметовим одјавним вишеминутним мелодичним солоом, Creeping Death са библијским мотивима селидбе Јевреја из Египта, The Call of Ktulu, као и насловна Ride the Lightning.

Албум је допринео све јачој мејнстрим позицији групе, а наредне две године „Металика“ је провела на турнејама, прво у Европи, а онда и САД, наступајући на бројним фестивалима пред десетинама хиљада људи.

Бенд се вратио у студио, жељан да сними нови, трећи албум. И то какав! Master of Puppets је заувек угравирао име „Металика“ у историју метала, али и музике уопште.

Са албума су се издвојиле песме Battery, The Thing That Should Not Be, Orion. Али насловна нумера је оно што је издвојило албум.

Иако „Металика“ заиста има прегршт хитова, Master of Puppets ће увек остати један од највећих. Песма која прича о ужасу зависности и како дрога заправо постаје господар онога ко је користи, а права је гозба за свакога ко воли тврђи гитарски звук.

Убитачан риф, храпави вриштећи вокал Хетфилда, брзе промене ритма пропраћене одличним Урлиховим бубњевима и средишњи гитарски интермецо Кирка Хамета свим металцима су остале урезане у памћење.

Албум је брзо стекао „златни“ статус, а онда и 6 пута платинасти тираж.

Трагедија од које се бенд једва опоравио

Током европске турнеје у раним јутарњим часовима 27. септембра аутобус у којем су били се преврнуо код Дорарпа у Шведској. Возач је изгубио контролу и проклизао на путу.

Иако су Урлих, Хамет и Хетфилд претрпели лакше повреде, Бартон је остао прикљештен испод аутобуса. Врло брзо је и преминуо. Губитак Бартона оставио је велики траг на свим члановима бенда.

Једва су се натерали да отворе аудицију за басисту, али су на крају примили Џејсона Њустеда.

...And Justice for All и Black

Сваком љубитељу метал музике је довољно рећи ове четири речи и измамићете му осмех на лице. Четврти студијски албум богова треш метала ...And Justice for All је савршена мешавина агресивних рифова и бубањрске пратње, на моменте мирног а на моменте громогласног Хетфилдовог гласа и фантастичних соло деоница Кирка Хамета.

Иако је тешко издвојити фаворита (...And Justice for All, Eye of the Beholder, Harvester of Sorrow) – балада One је ремек-дело метал жанра, а спот је чак био на првом месту МТВ-а недељама.

Бенд је овим албумом не само суверено завладао жанровским топ-листама, већ обезбедио мејнстрим успех. Уследила је и номинација за Греми, али га бенд, у једној од највећих контроверзи у историји те награде, није добио тада.

По мишљењу многих љубитеља и критичара наредни албум – Metallica, колоквијално назван Black због црног омота, представља врхунац стваралаштва „Металике“. Са петог студијског албума издвојиле су се култне нумере, Enter Sandman, The Unforgiven и Sad but True, као и песма која ће обележити бенд – Nothing Else Matters.

Напоран рад на писању песама, снимање албума које је трајало скоро годину дана су се исплатили. „Металика“ је завладала топ-листама у десет земаља, укључујући и САД.

Даља каријера, Московски концерт и „Металика, мој добар другар"

Најдоминантнији треш метал састав наставио је своје стваралаштво са албумима Load (1996) и Reload (1997). Иако нису поновили успех претходних, са њих су се издвојиле многе песме – Untill it Sleeps, Hero of the Day, King Nothing, The Memory Remains, Unforgiven II...

Почетак новог миленијума обележио је одлазак Њустеда и довођење Роберта Трухиља, као и осмим студијским албумом St. Anger 2003. године, који је можда и њихов музички најслабији албум који је изазвао много критика.

Од тада до данас, бенд је наставио да активно ствара и наступа широм света. Иако се фронтмен Џејмс Хетфилд борио са алкохолизмом, „Металика“ је остала пример једног од ретких мегапопуларних бендова који, осим својим стваралаштвом, својом појавом и понашањем могу бити позитиван пример млађим генерацијама.

Бенд се од 90-их успоставио и као један од најбољих концертних бендова. Остаће упамћен њихов наступ у оквиру турнеје Monsters of Rock у септембру 1991. године на првом концерту на отвореном у Совјетском савезу када се код Москве скупило милион и по људи.

„Металика“ је и два пута наступала у Србији – 2004. и 2012. године. Осим врхунске свирке, први концерт, одржан на стадиону ЈНА, остаће упамћен и по изјави Мише Тумбаса када је најпознатији навијач „Партизана“ пожелео „свом добром другару 'Металики' да одржи добар концерт, да не забушава и да буде пуно људи на стадиону Партизана“.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(недеља, 31. окт 2021, 15:00) - anonymous [нерегистровани]

Pitam 'nako

"Thrash till death" na cemu si?

(субота, 30. окт 2021, 19:33) - anonymous [нерегистровани]

Mislim

Ako je autor teksta pisao isti da bi se javljale osobe koje pricaju da je xy bend bolji od ovoga a i ne pomenu ih, sem jednog sto je stvar njegovog ukusa a ne znam zasto bi licni ukusi bili predmet ovde jer neko voli i Tomu Zdravkovica pa nema smisla da to pise ovde, i ako neko misli da neko nije cuo Orion, nije trebao ni da pise tekst.

(субота, 30. окт 2021, 15:28) - Cvilidreta [нерегистровани]

Gde ode june ode i uže

Najbolje bi bilo da su (u smislu onoga što su najbolje umeli da rade, a to je da sviraju treš metal) posle 'crnog' albuma prestali da sviraju...jer taj isti 'mejnstrim' ih je odvukao u neke koncepcijski drugačije muzičke stilove koji su samo u osnovi zadržali 'tvrđi zvuk' - sve ostalo nije bilo ni prineti muzici koju su pravili tokom osamdesetih godina prošlog veka. Od Metalike do Propalike - ali šta njih briga, oni svoju publiku imaju pa imaju - i to (što je paradoksalno) baš zahvaljujući tom 'mejnstrimu'...jer ako za neku od tvojih pesama jedan Elton Džon kaže da je nešto među najboljem što je ikada čuo - time je sve rečeno i onda slobodno može da priča ko šta hoće, biće pas laje vetar nosi...ende.

(субота, 30. окт 2021, 00:48) - Thrash till death [нерегистровани]

Izgleda da sam bio u pravu.

Vidim spominjete betovena, sto nema veze sa mozgom. A meni kazete da sam trol. Lepo ste vaspitani. Cinjenica je da je samo klif barton bio ozbiljan muzicar u samom bendu. Placi do sutra, to je istina. Bez njega metalika ne postoji. Dokaz je pesma orion, ako nisi cuo, onda si zreo za te sto si pomenuo pop izvodjace, nemoj da te bude sramota. Volis to, prija ti dusi i sto bi se nerviro. Ali nemoj onda da prodajes maglu. Da si slusao bendove znao bi mnogo. Ovako sta god da ti pricam i iznesem cvrste argumente, opet ces gubiti. Jeste zbog izjave metalika mi drugar, svako je cuo nasiroko za njih, a to je donelo i pogrdan naziv svakoj osobi koja voli metal zanr. U smislu neko ti sve po spisku. Sedi i popi pivo i smiri zivce. Ne treba se nervirati oko nebitnih bendova i muzicara koje ce zaboraviti svi jednog dana.

(петак, 29. окт 2021, 10:18) - anonymous [нерегистровани]

ahha

ahhaha, to je kao da za Teslu kazes... naucnik koji nije bitan, ima mnogo drugih naucnika i pronalazaca boljih od njega.

(петак, 29. окт 2021, 10:07) - Pravi rock je na vinilu [нерегистровани]

MTV generacija

Oni su "bogovi" za ove mladje, MTV generaciju a mi stariji pamtimo bolje.

(петак, 29. окт 2021, 09:07) - anonymous [нерегистровани]

Tumbas najbolji promoter :)

Od tog intervjua i ko ih ne zna je čuo za njih

(петак, 29. окт 2021, 05:20) - anonymous [нерегистровани]

E

Da li cete sada objavljivati komentar svakog trola koji ce navijati za svoje? Da, @Thrash till death, nikada nismo culi za Megadet i saznacemo za njega guglanjem. Da, neverovatno su dobri, bolji i od Betovena. Ima li sad neko da nas uputi na Mili Vanili?.

(петак, 29. окт 2021, 02:11) - Polješešira [нерегистровани]

0

Koncert u Sietlu 89. je početak i kraj muzike. Pre i posle toga nisam čuo ništa slično, a tražim. Merilo vrednosti, ne samo za metal

(четвртак, 28. окт 2021, 21:58) - Thrash till death [нерегистровани]

Nebitan bend. Ima mnogo boljih od njih.

Guglajte i slusajte. Verujte mi na rec, metaliku nikad u zivotu necete slusati. Al hajde, dacemo im kredit sto su pomogli dejvu mastejnu da napravi megadet, bend koji je njih oduvao u svakom smislu. Tu se vidi ko je ko. Od prvog kimb do zadnjeg dystopia.