Поново објављен култни албум Милана и Субе Angel’s Breath

Angel’s Breath, култни албум Милана Младеновића и Митра Суботића Субе, доживео је своје реиздање, у сарадњи Задужбине Милана Младеновића, породице Митра Суботића Субе и издавачке куће Croatia Records.

Angel's Breath је сниман у Субином студију "Wah Wah" у Сао Паулу почетком 1994. године. Поред Субе (клавијатуре) и Милана (глас, гитара, труба, усна хармоника), на албуму свирају и бразилски музичари Фабио Голфети на гитари и Жоао Параиба на удараљкама. Аутор свих текстова је Милан, осим Praia do Ventu Eternu (Милан и Тацијана Барос) и Црв (Милан и Маја Маричић). Албум је снимио и продуцирао Суба.

Angel's Breath се појавио, нажалост, кад Милан већ није више био са нама, у децембру 1994. године. Објавила га је, као своје премијерно издање, издавачка кућа "Imago Records".

Спот за песму Црв је осмислио сам Милан. Заједно са босанским редитељем Алешом Kуртом је прикупио документарни материјал и снимио певање за спот у студију приликом боравка у Паризу у мају и јуну 1994. године. После Миланове смрти, његова девојка Маја Маричић је реализовала спот по његовој идеји.

Описивати музику забележену на овом албуму било би, као што је сам Милан волео да каже, не само излишно него и немогуће. Она је била резултат интеракције четворице људи различитих сензибилитета и различитог порекла, који су се сјајно међусобно разумели управо по линији коју је Милан читавог живота заступао – линији спонтаности.

Angel's Breath је албум за светско тржиште, унапред осуђен да постане колекционарски раритет.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 03. јун 2020, 20:08) - ,," [нерегистровани]

Без кукања

Стварање дела које није лажно (или опонашано/преписано), а за чију потврду вредности није жељено ,,западно или источно" прихватање, јесте нешто што Нам недостаје.
Све што је потребно је не усресређивати се на јад, беду, прљавштину, поквареност и сл.
Ако је занимљиво и јединствено, имаће своје гледалиште/слушалиште/обожаваоце/поштоваоце, без обзира одакле су.


Нараштајима (некима, бар) онда и та страна стварности неће бити јадна и великосеоска/малограђанска.
Можда више схвате колико је лепо пробудити се уз звуке шуме, окупати се у језеру, збринути повређену животињу, купити вечеру пријатељу, уживети се у мирис заљубљености, проћи кроз крај где сте се играли кад сте били мали и сл.

Што се тиче Наших установа и научника, вођа итд. ...
Да смо бољи и они би били.
Чиме им наговештавамо да се не промене?
Кукањем и величањем јаде и беде?

(среда, 03. јун 2020, 08:28) - Rada [нерегистровани]

Ima lepog

ali ko napravi film o tome neće dobiti neće dobiti nijednu međunarodnu nagradu, ko napravi muziku o tome proglasiće ga malograđđaninom. dakle, potrebno je umetničko stvaralaštvo po principu "što gore, to bolje" . Trenutno epidemija korone pravi teškoće ali pojaviće se mudraci koji će nam objašnjavati da smo ustvari gore prošli od Španije,Italije i V.Britanije i da smo sendvičari jer smatramo da je 250 mrtvih bolje od 5000 mrtvih.. Sve je to manifestacija nečeg što se zove specijalni rat čiji je cilj da se izazove malodušnost i beznađe kod protivnika. Postavlja se pitanje imamo li moralne čvrstine da se tome odupremo i šta rade naše ustanove (prosvetne, kulturne, naučne, crkva) da se tome odupremo.

(уторак, 02. јун 2020, 19:22) - anonymous [нерегистровани]

Ja sam isto protiv nepotrebne patetike, ali ne moze da se za nesto crno govori da je belo.

Jednostavno, koliko ima dobrocudnih ljudi, tako ima i mnogo vise pokvarenih ljudi, doduse u danasnje vreme svi 90 posto naroda je pokvareno. To je veliki problem, oni nemaju osecaj ni za sta, politicari grabe fotelje, partije uvlace narod u svoje prljave igre i nude im nepostojece snove. Rokeri po prirodi svog zanra su eto osobe koje se ne slazu ni sa jednom partijom i hoce da narod misli svojom glavom, da ne idu u rat da ginu za nekog politicara koji svoju decu cuva na bezbednom, a tudju salje na front. I otuda gomila tekstova od ljubavi do socijalne kritike. Isto problem je sto nazalost vlada tendencija da se ne govori o nekim pozitivnim stranama zivota, kojih svakako ima pregrst. Na kraju koliko god da je sve sivo, ume da bude i vise neceg belog, tj pozitivno. Ali nama treba jedno 80 godina mira da bi se vratili u neku normalu, da nema tog razmisljanja o sukobima na tri strane. Ja bih voleo da se stvari srede na bolje ali toga nema na vidiku, mi srljamo u dublji ambis i ne pomisljamo da se vratimo nazad, volimo taj rikverc.

(понедељак, 01. јун 2020, 00:47) - ,," [нерегистровани]

Једнострано

Толико тога лепог, прелепе Природе, толико племенитих, једноставно добродушних Људи, толико ствари које нису јад, беда и простаклук.
Када ће неко да направи неко савремено уметничко дело и о томе?

Непрестано приказивање прљавости многима је опседнутост.
Многима је сврха живота да се такмиче, ко ће више да се жали и да покаже прљавији доњи веш.

Надам се да је неко ту попалу намерно пустио да би се јавност заситила тог дела стварности.
Мада, како време одмиче од ,, Скупљача перја", делује да има само више поклоника те опседнутости, а и више прљавштине.