Светска премијера филма Повратак кући – Марина Абрамовић и њена деца одржана је на овогодишњем Филмском фестивалу у Сарајеву, а потом су уследили истакнути међународни филмски фестивали – од Јихлава у Чешкој, Мостра де Валенсија у Шпанији, до Сао Паоло мостре у Бразилу и фестивала у Варшави у Пољској.

После скоро четрдесет година одсуства Марина Абрамовић се враћа у место где је рођена и одрасла, место које је напустила или као да је из њега још тада побегла. Необичне околности Марининог повратка Београду након четири деценије, њена путујућа ретроспективна изложба Чистач са крајњим одредиштем у престоници, послужиле су као повод и инспирација за настанак филма Повратак кући - Марина Абрамовић и њена деца редитеља и сценаристе Бориса Миљковића.

„Имала сам 55 година када сам дошла у Њујорк. У Њујорку сам имала три рада која су потпуно променила мој уметнички статус“ – ово је само један од издвојених делова интимног и искреног разговора Марине Абрамовић са редитељем Борисом Миљковићем забележеног у најновијем филму.

Пратећи последње одредиште ретроспективне изложбе Чистач Миљковић уједно приказује различите фазе, животне и уметничке изазове Марине Абрамовић, као и њену оријентацију ка сарадњи са генерацијама младих уметница и уметника кроз концепт ре-перфоманса.

„Ово је амбулантни филм који прати емоцију јунакиње, непосредно, са малим коментарима, саучествујући са њеним осећањима, како то бива када пратите живот истински великих уметника. Ми не покушавамо да откријемо, тумачимо или осветлимо, управо смо ми ти које она тумачи, открива или просветљује. Ово би требало да буде скица о њој и нама. О Марини и њеној деци“, истакао је редитељ филма.

„Kада сам била млада мислила сам да је наш стан врхунац луксуза. Сад, када се сетим свега мислим да је наш дом заиста ужасно место“, признаје Марина Абрамовић.

Филм Повратак кући – Марини Абрамовић и њена деца је интимна прича о укупном животу једне од најзначајнијих личности савремене уметности који описује дилеме које су је окупирале током младости коју је провела у Београду, љубавним изборима и коначно посебној врсти уметничке усамљености која се готово увек везује за појам изврсности.

Филм је реализовала фирма „Акција продукција“ (продуценткиња Јована Kараулић) у сарадњи са "LLC Abramovic". Директор фотографије је Андреја Леко, монтажер Никола Пурић, а композитор и дизајнер звука, Петар Антоновић.