Читај ми!

Премијера филма „Повратак кући – Марина Абрамовић и њена деца“ 5. децембра

У јеку пандемије, када је „виртуелна“ дворана најпознатијег домаћег кућног биоскопа МОЈ ОФ домаћин многих фестивала, премијерно у Србији 5. децембра на овој платформи ће бити приказана интимна прича „Повратак кући – Марина Абрамовић и њена деца“ редитеља Бориса Миљковића.

Светска премијера филма Повратак кући – Марина Абрамовић и њена деца одржана је на овогодишњем Филмском фестивалу у Сарајеву, а потом су уследили истакнути међународни филмски фестивали – од Јихлава у Чешкој, Мостра де Валенсија у Шпанији, до Сао Паоло мостре у Бразилу и фестивала у Варшави у Пољској.

После скоро четрдесет година одсуства Марина Абрамовић се враћа у место где је рођена и одрасла, место које је напустила или као да је из њега још тада побегла. Необичне околности Марининог повратка Београду након четири деценије, њена путујућа ретроспективна изложба Чистач са крајњим одредиштем у престоници, послужиле су као повод и инспирација за настанак филма Повратак кући - Марина Абрамовић и њена деца редитеља и сценаристе Бориса Миљковића.

„Имала сам 55 година када сам дошла у Њујорк. У Њујорку сам имала три рада која су потпуно променила мој уметнички статус“ – ово је само један од издвојених делова интимног и искреног разговора Марине Абрамовић са редитељем Борисом Миљковићем забележеног у најновијем филму.

Пратећи последње одредиште ретроспективне изложбе Чистач Миљковић уједно приказује различите фазе, животне и уметничке изазове Марине Абрамовић, као и њену оријентацију ка сарадњи са генерацијама младих уметница и уметника кроз концепт ре-перфоманса.

„Ово је амбулантни филм који прати емоцију јунакиње, непосредно, са малим коментарима, саучествујући са њеним осећањима, како то бива када пратите живот истински великих уметника. Ми не покушавамо да откријемо, тумачимо или осветлимо, управо смо ми ти које она тумачи, открива или просветљује. Ово би требало да буде скица о њој и нама. О Марини и њеној деци“, истакао је редитељ филма.

„Kада сам била млада мислила сам да је наш стан врхунац луксуза. Сад, када се сетим свега мислим да је наш дом заиста ужасно место“, признаје Марина Абрамовић.

Филм Повратак кући – Марини Абрамовић и њена деца је интимна прича о укупном животу једне од најзначајнијих личности савремене уметности који описује дилеме које су је окупирале током младости коју је провела у Београду, љубавним изборима и коначно посебној врсти уметничке усамљености која се готово увек везује за појам изврсности.

Филм је реализовала фирма „Акција продукција“ (продуценткиња Јована Kараулић) у сарадњи са "LLC Abramovic". Директор фотографије је Андреја Леко, монтажер Никола Пурић, а композитор и дизајнер звука, Петар Антоновић.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(понедељак, 30. нов 2020, 17:25) - anonymous [нерегистровани]

deca ili ne deca?

Davno ne videh ovako primitivan komentar .

(недеља, 29. нов 2020, 16:30) - anonymous [нерегистровани]

Umetnost

Ima i onu drugu stranu koja joj nije bas tako lepa...a neki je obozavaju i uvelicavaju...isti njoj..sve joj je crveno i crno..cudno neko '"umetnicko delo'".

(недеља, 29. нов 2020, 12:16) - Gastarbajtovanje [нерегистровани]

Paradoks!

Frau Abramović je cenjenija u Nemačkoj!

(субота, 28. нов 2020, 23:10) - Татјана [нерегистровани]

Велика уметница, есенција уметности

Велика уметница, највећи светски уметник перформанса.
Једном од последњих перформанса најавила потребу да се ухватимо за руке и успоставимо духовни контакт.
Не плашите се величине Марине Абрамовић.

(среда, 25. нов 2020, 14:08) - Баба [нерегистровани]

Заслужили смо је

Бескомпромисно породично стабло ...од патријарха преко партизана до Марине
И наравно Њујорк при крају ...као што следује ..
Стрварно смо је заслужили...као народ

(среда, 25. нов 2020, 11:37) - Цвикераш из задње клупе [нерегистровани]

Деца револуционара

Револуција једе своју децу.

(среда, 25. нов 2020, 00:22) - Teodora Lektora [нерегистровани]

Nikad više, moj anđele

Zanimljivo je: dvoje nekih dobronamernih ljudi rode svoju decu, da nastave lozu. I očekuju to isto od svoje dece. A njihova deca ne rode ni šljivu. I loza se gasi. Trajao si samo dok si trajao. Nikad više, čak ni posredno, kroz unuke. Jer ih nemaš.

(понедељак, 23. нов 2020, 20:50) - anonymous [нерегистровани]

Svi imamo potrebu

Samo je pitanje ko ide svesno i dobrovoljno.