Читај ми!

Милица Михајловић: Серија „Мама и тата се играју рата“ је неодољива, топла, духовита и дирљива

Серија „Мама и тата се играју рата“ је најпре била филм „Реална прича“ који баш и нема срећан крај, али како каже гошћа Београдске хронике, глумица Милаица Михајловић, филм је реална љубавна прича и тако то у животу бива.

Серија Мама и тата се играју рата, коју ће гледаоци РТС-а пратити викендом од 17. октобра, је настала по мотивима филмске приче Мирослава Момчиловића, и развијена је у десет епизода. Гордан Кичић је аутор читавог пројекта и режирао је првих пет епизода, док је других пет режирао Владимир Тагић. Сценаристи су Владимир Симић, Марко Манојловић и Катарина Митровић.

С обзиром на то да је Владимир Тагић у првих пет епизода био помоћник редитеља и да су и Кичић и он радили заједно „из истог акорда и у дубоком споразуму", наглашава Милица Михајловић, глумачка екипа није имала потребе да се прилагођава различитим захтевима.

„Напротив, осећали смо се јако слободно и пријатно и мислим да ће резултат бити божанствен. То је толико неодољиво, толико духовито, топло, дирљиво. Мислим да ће се људи лако у томе препознавати и да ће свим срцем навијати за јунаке које ћемо им представити. И баш се искрено радујем“, додаје гошћа Београдске хронике.

Ликови у серији јесу обични људи, али је приступ до те мере духовит и истинит, да је по мишљењу Михајловићеве највећи подвиг Гордана Кичића у свему овоме, што се усудио да се упусти у нешто што би се могло одредити као нови жанр код нас, нешто у чeму ће се људи најлакше препознати.

„У овој серији се сви јако брукамо, сви ми јунаци, нарочито ја, јер маске спадају са свих јунака. Ја сам једна успешна пословна жена, мајка одраслог сина, распуштеница која тражи нове и нове изазове, али то ради уз доста опијата, све време прекривајући своју несигурност“, објашњава Милица Михајловић.

Серија је права ризница комедијског потенцијала у којој се сви јунаци боре за голи живот, неку радост и опстанак и у томе су, наравно, и трапави и смешни, као што смо сви ми и у реалном животу.

Позоришта су тренутно најбезбеднија места

Гошћа Хронике је ових дана имала премијеру у Атељеу 212 са представом Руска смрт – вотка и шампањац, по тексту Ирине Васковске, а у режији Аде Лазић. Уз Милицу Михајловић у представи играју и Исидора Минић и Небојша Илић. 

Представа је већ играна по Србији и у Театру „Вук“ и мада је публика сведена на трећину гледалишта, као да баш због тога даје све од себе да емитује сву своју подршку и симпатије, јер људи су жељни позоришта, нико их није терао да дођу, сматра Михајловићева

„Мислим да су те забране доласка у позориште и биоскопе бесмислене. Ако морамо да се возимо градским превозом, да улазимо у продавнице, да живимо живот и дајемо све од себе да живимо нормално што је више могуће, зашто бисмо се лишавали нечега где је пре свега неко оплемењење у питању, а мере предострожности су тако строге и озбиљне, да су људи у позоришту заштићенији него било где другде. Мери се температура, сви су обавезни да имају маску, дезинфикују руке и тако даље, те се надам да ћемо што дуже играти и да уопште неће доћи до поновног затварања позоришта, али до тада са великом радошћу најављујем серију Мама и тата се играју рата“, каже на крају гостовања у Београдској хроници, глумица Милица Михајловић.

број коментара 0 Пошаљи коментар