Јелена Бајић Јочић: Не смемо да заборавимо децу са Косова

Пре седам година дебитовала је као редитељ на великом платну и за филм „Лед“ освојила многобројна признања на међународним фестивалима. Субина је тако хтела да са овим драмским остварењем велики Велимир Бата Живојиновић заврши своју богату филмску каријеру, а да до тада извршна продуценткиња куће Kонтраст студиос – Јелена Бајић Јочић отпочне своју режисерску.

После Леда било је само питање тренутка када ће Јелена поново стати иза камере и узвикнути: „Акција!“. Испред себе је имала велики задатак, морала је да оправда признања која је побрала са филмским првенцем. И прилика јој се указала пре две године. По тексту свог оца и прослављеног редитеља, сценаристе и глумца, Радоша Бајића, започела је снимање серије Пси лају, ветар носи (суботом у 20.05 на РТС 1).

Елегичну комедију са елементима гротеске у чијем средишту је фамилија Ставрић и мали људи периферијског микрокосмоса. Успех ни овог пута није изостао. Први циклус Паса проглашен је за најгледанију домаћу серију 2017/2018, а пиплметри и ове сезоне кажу да су Пси убедљиво најгледанији играни програм на домаћим телевизијама. До великог финала серије остало је још две епизоде, а тим поводом разговарамо са Јеленом Бајић Јочић.

Серија Пси лају, ветар носи  улази у финиш друге сезоне. Сценариста Радош Бајић најавио је да ће прича направити заокрет и у последње две епизоде повести гледаоце из комедије у драму. Биће, како је рекао, и трагичних момената. Да ли треба да страхујемо над судбином Ставрића?

Серија 'Пси лају, ветар носи', наизглед лака комедија, заправо је метафорична прича о ерозији нашег друштва у моралном, духовном па и материјалном смислу. Ставрићи као прототип породице која је протерана са вековног огњишта, никад укорењена у нову средину, на ивици егзистенције, на друштвеној маргини опстаје захваљујући ситним махинацијама. Ипак, када се дубље зађе у суштину, бива јасно да су сви они, заправо, жртве . Судбина Ставриће у последњим епизодама враћа на тачку њиховог порекла – на Косово. Крај наше серије је снажна метафора.

Као у последњем циклусу Село гори, а баба се чешља поново сте „чачнули“ српску „рак рану“ – Косово, и представили болну реалност наших људи у јужној прокрајини. Колико је важно да се „најскупља српска реч“ често изговара кроз уметност како јој не бисмо снизили „цену“?

Док шетамо Калемегданом или пазаримо у препуним тржним центрима, чини се као да Косово није наш проблема. Ипак, не смемо допустити да заборавимо људе који на само стотинак километара од наше свакодневице живе под сталним терором, у страху, у тешким животним условима. Важно је да не заборавимо децу која живе са неправедно одузетим правом на детињство, радост, игру и слободу. Наша дужност је да о томе говоримо, подсећамо и скрећемо пажњу.

Да ли нам последња епизода оставља одшкринута врата за повратак у животе Ставрића? Можемо ли да се надамо трећој сезони?

Иако су 'Пси лају, ветар носи' најгледанија серија ове сезоне, ово ће бити крај приче о Ставрићима.

Можете ли да направите паралелу између прве и друге сезоне? Шта кажу пиплметри – која је била гледанија, а какви су коментари гледалаца?

Са првом сезоном поставили смо темеље приче и били изузетно гледани, али други циклус је отишао корак даље у сваком смислу, како сценаристички, тако и редитељски, визуелно и глумачки. Сви смо се некако добро осећали током стварања нових епизода. Унете су разне новине, убрзани токови и ритам и добили смо заиста изузетну савремену, аутентичну домаћу серију која осваја срца публике из суботе у суботу. Други циклус 'Паса' је најгледанија серија ове сезоне, а рејтинзи расту са сваком новом епизодом. Сваке суботе гледа нас више од 1.500.000 људи.

Са другим циклусом увели сте велике новине и померили границе на домаћој телевизији. Многи су хвалили ваш начин режије, између осталог и слоумоушн ефекат који је тренутно популаран у свету, а са којим се до сада нисмо сусретали у нашим серијама. Угостили сте холивудску глумицу Ану Александер, изазвали велику медијску пажњу доделивши улогу сељанке Цеци Бојковић коју први пут глуми у каријери. Могло би се рећи да сте и себи на неки начин задали велики задатак за будући пројекат?

Трудимо се да будемо бољи из пројекта у пројекат, да останемо на висини задатка. А задатак је захтеван када имате армију гледалаца који прате ваш рад. Контраст студиос је за ових 15 година рада изградио значајну референцу како код сарадника и колега, тако и код публике. Веома је тешко не изневерити ни једну ни другу страну, остати доследан, тачан а опет нов и аутентичан. Иза свега тога стоји велики рад, залагање, промишљање и тим проверених сарадника. Ми идеје крчкамо дуго, текстове пишемо и проверавамо, бришемо па поново пишемо, постоје процеси који имају своје трајање и ми негујемо тај традиционални приступ стварања. Захваљујући томе – трајемо. И сваки нови подухват је нови изазов којем приступамо као да нам је први у каријери.

Иако иза себе има каријеру дугу пет деценија, Цеца Бојковић је рекла да има велику трему пред емитовање епизода са њеним ликом. Успели сте да нам је представите онако како нико досад није. Како сте уопште дошли на идеју да легендарну Емилију Попадић сместите у трагичан лик Миланке?

Рекла бих да волим да пркосим трендовима, шаблонима и да се клоним предрасуда. Отуда и идеје на које се не би баш одважили многи. Тако сам Тихомира Тику Станића, вечитог интелектуалца сместила у улогу лузера Ставре. Изазов је био замислити предивну и велику Светлану Цецу Бојковић, вечиту градску даму у улози сељанке, жене хајдука, усамљене мајке и баке која живи у напуштеном српском селу на Косову са својим псом и кравом, опкољена шиптарима. Морам рећи да сам била пресрећна када је Цеца прихватила улогу доживећи је као велики изазов. Дивно смо сарађивале. Иако је снимање било веом напорно, у тешким условима рада услед обилних киша, Цеца је заиста велики професионалац и дивна глумица која је са много стрпљења и преданости пришла овом задатку. Веома сам јој захвална. Верујем да ће гледаоци уживати гледајући је у овој улози.

Докле сте стигли са писањем својих текстова? Можемо ли ускоро да очекујемо причу из вашег пера на ТВ или филму?

Пројекат који ће бити комплетно ауторски мој планирам, он се кува дуго и лагано. Не бих о њему још говорила.

За када је планирано снимање и емитовање серије по романима Мушка азбука и Азбука мог живота?

То је пројекат којем се јако радујем. Снимање овог планирамо за 2020-21.

број коментара 16 Пошаљи коментар
(среда, 01. апр 2020, 12:37) - anonymous [нерегистровани]

BRAVO

Svaka cast Jelena!

(недеља, 08. мар 2020, 20:33) - anonymous [нерегистровани]

Odlicna serija

izuztetna ali izuzetna serija, sa tematikom kojom se retko ko bavi! Svaka cast autorima

(понедељак, 02. мар 2020, 12:21) - anonymous [нерегистровани]

Boris

Svaka cast za temu Kosova, serija je toliko dobra da zasluzuje svaku pohvalu!

(петак, 21. феб 2020, 21:19) - anonymous [нерегистровани]

Snimite nastavak!!!

Ova seriju zasluzuje 10 sezona!!!

(уторак, 18. феб 2020, 13:23) - anonymous [нерегистровани]

Pohvaleee za seriju

nadam se nastavku!!!

(четвртак, 13. феб 2020, 18:37) - anonymous [нерегистровани]

Najbolja

Ovo je prava serija, konacno da gledam jednu koja vredi!!!!

(уторак, 04. феб 2020, 21:07) - anonymous [нерегистровани]

Postovanje za seriju

Van konkurencije definitivno!!

(петак, 24. јан 2020, 19:53) - anonymous [нерегистровани]

BRAVO

Veliko bravo za pricu o Kosovu!!! Tako i treba da se nikad ne zaboravi!

(недеља, 12. јан 2020, 22:15) - anonymous [нерегистровани]

Svaka cast

Serija je ubedljivo mesto broj 1

(среда, 08. јан 2020, 22:25) - anonymous [нерегистровани]

BRAVO

Nema sta da se doda NAJBOLJA