Читај ми!

Заштитом шума и вода до очувања угрожених птица – и степском соколу је потребан Акциони план

Активисти који се баве заштитом птица у Србији сматрају да је неопходна израда Акционог плана који би регулисао потребне мере заштите животиња, првенствено њихових станишта. Организација "BirdLife International" је објавила нову Европску црвену листу птица. У оквиру Листе налази се преглед ризика од регионалног изумирања 544 врста птица у више од 50 држава и територија Европе.

Податке за нову Црвену листу птица је прикупљало више од хиљаду експерата и волонтера широм Европе.

Дешавања на европском континенту не заобилазе ни Србију, а подаци из велике студије, прикупљани су и на нашим просторима.

Према степену угрожености се издвајају птице грабљивице, шљункарице и читав низ врста које настањују различита станишта, међу којима су мочварна, пољопривредна и травна станишта.

„Међународна унија за заштиту приоде (ИУЦН) наводи да је природно годишње да изумре једна врста, али ми се сада налазимо у времену када животиње изумиру много брже. Оне изумиру брже чак него у време изумирања диносауруса", рекао је у Јутарњем програму, Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Додао је да разлог таквом стању углавном лежи у стаништима од којих врсте директно зависе. Као пример наводи површине у Војводини као „агрикултурне пустиње" под њивама, великим парцелама са мало дрвећа...

Ту је и утицај исушивања мочварних станишта због потреба пољопривреде. Птице, и када се прилагоде таквим новонасталим усевима, поново су под ризиком услед евентуалних примена агрикултурних мера заштите.

Кнежевић је објаснио да проблем станишта постоји и на територији која је под шумама.

„Ту долазимо до неодрживог управљања шумама где се дивља сеча не контролише, а ако занемаримо и тај проблем шумокрађе, ако узмемо у обзир да су наши национални паркови конципирани тако да функционишу као шумарије, онда долазимо у велики проблем да и она станишта која су заштићена да гарантују опстанак неким врстама - заправо не врше ту функцију", сматра Кнежевић.

Посебно је истакао проблем угрожености степског сокола, који сем како наглашава масовно трује. Значајан део европске популације степског сокола живи у Србији.

Сматра да најзначајније промене у циљу заштите птица могу урадити институције које могу да креирају акционе планове. Ту су и сами грађани, цивилно друштво, удружења...

Једна од лепих вести је да се водомар, птица која је честа на нашим водама, у смислу бројности популације постепено опоравља.

„Комисија УН која се бави заштитом биодиверзитета прави нове планове а такав пут треба да следимо и ми. Европска унија то врло предано чини, она подршку и државама и организацијама, када су новчана средства у питању, базира управо на документима какве су црвене листе, акциони планови", рекао је Кнежевић.

„Задатак свих нас је да заједно, и са државом, и са грађанима и свим актерима који су вољни да учествују у заштити врста и њихових станишта, седнемо и да направимо такве акционе планове", истакао је Кнежевић, и додао да „нема времена за чекање јер су у питању озбиљни документи".

У Србији 123 врсте птица на мети истребљења

У недавно објављеној Црвеној књизи птица Србије представљене су најугроженије врсте птица са територије наше државе.

Рад на овој публикацији водило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, заједно са партнерима: Заводом за заштиту природе Србије и Департманом за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Подаци су прикупљени за укупно 352 поуздано забележене врсте, од којих је било могуће анализирати 255 врста птица.

Чак 123 врсте суочавају са ризиком од ишчезавања, а међу чиниоцима који их угрожавају издвајају се лов, криволов и сакупљање јединки (угрожава 40 врста) и загађења која потичу из пољопривреде, међу којима и тровање пестицидима (угрожава 44 врсте).