Читај ми!

Мистична Кенија – сафари, Масаи племена и грбави китови

До недавно, већина путника, па чак и неки локални становници, нису знали да водени сисари, пливају водама Кеније, јер је она позната као дестинација за сафари авантуре, нарочито у периоду, између јула и септембра. Али, поред сафарија, грбави китови у истом периоду пливају водама Кеније на свом путу од Антарктика до Сомалије, где се размножавају.

Захваљујући китовима, поред сафарија рођена је још једна привредна грана - туризам, на нетакнутим белим плажама и азурним водама кенијске обале.

Изузетно богат животињски свет је спцифичан за Кенију. Неке од животиња које имају своја станишта у Кенији су слон, носорог, нилски коњ, жирафа, зебра, газела, гну, биво, лав, леопард, ној, фламинго...

Животиње су заштићене у националним парковима и резерватима који су истовремено и туристичке дестинације за сафари.

Експанзивни морски живот Кеније био је нешто што су само рибари знали. Али великим делом захваљујући напорима бившег адвоката из Лондона, земља сада има растућу индустрију морског туризма, са туристима који радо посећују град на обали Ватаму, смештен 140 километара северно од Момбасе, због грбавих китова.

Плима је на обалама Афричког континента почела да се мења још пре десетак година. Џејн Спилсбур, која је неколико година живела у Ватамуу са својим мужем, морским биологом, почела да слуша приче локалних рибара који су виђали делфине и китове.

Пар је провео шест месеци укрцавајући се на локалне рибарске бродове како би документовао и фотографисао грбаве китове.

Џејн Спилсбури се први пут преселила у Ватаму, Национални парк и резерват Ватаму, један од првих морских паркова у Кенији, када је њеном супругу Стиву понуђен посао везан за праћење морских корњача које се гнезде на главној градској плажи.

Пар је 2007. године основао "Морску асоцијацију" у граду Ватаму, која је сарађивала са хотелима, локалним рибарима, рониоцима и другим чланова јавности.

Рибари наводе да већ 30 година виђају грбаве китове.

Пар је почео да прави базу података о грбавим китовима ослањајући се на приче рибара који ове воде најбоље познају.

„Нисмо били научници, али сваки је имао свој сет вештина, а открили смо и популацију индо-пацифичких делфина.

Њихова главна платформа за прикупљање информација је Ватсап, група основана да подстакне локално становништво да редовно пријављују виђања и насукавање морских сисара.