Уколико се нешто под хитно не предузme, до 2040. године та ће се количина пластике удвостручити, упозоравају стручњаци шпанске Међународне уније за очување природе.

Студија је направљена комбиновањем података из различитих истраживања и коришћењем методологије отиска морског пластичног материјала и у њој је утврђено да пластика доспева у Медитеран из 33 земље.

Када једном доспе у море, пластика се углавном таложи у седиментима у облику микропластике, а у извештају се процењује да се у Средоземном мору накупило више од милион тона пластике.

Директорка поморског и поларног програма Међународне уније за очување природе Мина Епс нагласила је да пластика може да нанесе дугорочну штету копненим и морским екосистемима и биодиверзитету.

Како је рекла, морске животиње могу да се заплету или прогутају пластични отпад и на крају да угину од исцрпљености и глади.

„Осим тога, пластични отпад у околину ослобађа хемијске супстанце као што су омекшивачи, што може да буде штетно како за екосистеме, тако и за здравље људи, посебно у полузатвореном мору попут Медитерана“, објашњава Епсова.

Према извештају, највише пластике у Медитеран избацују Египат (око 74.000 тона годишње), Италија (34.000 тона) и Турска (24.000), углавном због великих количина лошег управљања отпадом и велике приморске популације.

Рачунајући количине отпада по становнику, највише пластике избаце Црна Гора (осам килограма годишње), Албанија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија (по три килограма годишње).