Научници у чуду – кит са једним дахом ронио скоро четири сата!

Биолози су остали запањени након што је кивјеов кљунасти кит са једним удахом провео скоро четири сата дубински ронећи. Неочекивано посматрање показало је научницима да има још много тога да науче о овим китовима средње величине.

Научници са Универзитета Дјук и Истраживачког удружења „Каскадија“ забележили су невероватан зарон током истраживања спроведеног код обале Северне Каролине 2017. године.

Кивјеов кљунасти кит, са ознаком "ZcTag066", направио је два рекордна зарона, оба пута остајући скоро три сата под водом након удисања ваздуха на површини. Недељу дана касније, кит је надмашио сам себе, задржавши дах 3 сата и 42 минута.

„Испрва нисмо веровали, јер су они на крају крајева сисари, а било који сисар да проведе толико под водом чинило се да је просто невероватно“, каже за портал Гизмодо Никола Квик, главни аутор истраживања и биолог са Универзитета Дјук.

Рекордни зарон десио се током петогодишње студије током које су Квик и његове колеге мериле време које је потребно кивјеовим кљунастим китовима у њиховим дубинским потрагама за храном.

Током зарона, китови роне и на дубине од три километра ловећи лигње и рибе.

Нажалост, два бележења рекордних зарона морала су да буду изузета из примарног истраживања, јер су се десила 17 и 24 дана након изложености морнаричком једносатном сонарном сигналу.

Могуће је да је сонар утицао на његову уобичајену праксу роњења.

Ипак, научници истичу да су ова два екстремна зарона најбољи показатељи колико заиста ова врста китова може да проведе под водом уз један удисај.

На почетку студије, чији су налази објављени у Journal of Experimental Biology, стручњаци су проценили да би китови могли да проведу највише 33 минута током дубинских зарона, након чега би морали да изроне и удахну ваздух.

Због орки не проводе много времена на површини

Кивјеови кљунасти китови су веома плашљиви, јер су развили фасцинантне стратегије избегавање предатора, посебно орки. Због тога је научницима било веома тешко да их означе сателитским одашиљачима.

„Зато што проводе тако мало времена на површини, било је потребно да море буде мирно и да искусни посматрачи трагају за њима. Просечно проведи око два минута на површини, па качење одашиљача тражи посвећену посаду и покретљив чамац“, објашњава Квик.

Успели су да означе 23 кита и прате их од 2014. до 2018. године.

Укупно су забележили више од 3.600 зарона, а просечно су под водом проводили 59 минута. Најкраћи зарон износио је 33 минута.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 25. сеп 2020, 13:23) - anonymous [нерегистровани]

E svašta

'Naučnici u čudu – kit sa jednim dahom ronio skoro četiri sata!' Svašta, hvale se svojim neznanjem, mislim, kako neko ko je naučnik može biti takva neznalica pa da ga nešto u njegovom domenu tako iznenadi.

(петак, 25. сеп 2020, 13:02) - anonymous [нерегистровани]

Možda je pokušao samoubistvo :(

Srazmerno telu, kitovi imaju veliki mozak, to se meri koeficijentom encefalizacije po kojem su odmah iza ljudi, izvesno je da im je svest na visokom nivou