Ђердап – где је Дунав дубио планине и цивилизације настајале

Подручје Ђердапа Унеско је прогласио првим геопарком у Србији и уписао га на своју листу геопаркова – то значи да је јединствено, географски целовито подручје са локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја и изузетним природним и културним наслеђем.

Национални парк Ђердап простире се на око 100 километара десне обале Дунава од Голупца до Караташа. Његова укупна површина је 93.000 хектара, од којих је 63.000 заштићена зона, што га чини највећим националним парком у Србији.

Насељава га чак 170 врста птица и 55 врста сисара. Кроз парк воде стазе различитих дужина, намењене планинарима, али и рекреативцима.

„Свако може да пронађе оно што му одговара. Да ли ће да шета двадесет минута, тридесет минута, или ће да одвоји читав дан, од пет, шест сати, да би изашао, на пример, на Велики Штрбац, највиши врх Мироча, на 768 метара“, каже Јелена Вујдић-Кречковић из Националног парка Ђердап.

Дунав је својом снагом дубоко исклесао снажне камене планине Јужних Карпата, где је, откривајући изузетне лепоте геонаслеђа, оставио иза себе књигу геолошке еволуције Земље.

У Ђердапској клисури, најдужој у Европи, Дунав је на свом путу кроз Србију најужи, најдубљи и свакако најлепши. Али, посетиоце овде очекују и друге, скривене лепоте.

„Након тога могу слободно да обиђу Рајкову пећину, која је најдужа уређена пећина у Србији. Такође и Ваља прераст, камени мост, споменик природе, Бели изворац, комплекс водопада“, објашњава Предраг Радаковић, директор ТО Доњи Милановац.

Раскршће цивилизација

У Националном парку Ђердап преплићу се природне лепоте, различите цивилизације и културно историјски споменици, попут Голубачког града и Трајанове табле. Овај простор дом је и лепенаца, становника неолитског насеља Лепенски вир.

„Ђердап је и званично једно од најстаријих насељених подручја на тлу Европе и сматрамо да смо ми, као један сегмент тог културног наслеђа допринели да читаво ово подручје буде што атрактивније“, истиче Владимир Нојковић, директор Туристичког простора Лепенски вир.

Проглашење Ђердапске клисуре и њеног залеђа, делова планинских масива Кучај и Мироч, за прво подручје у Србији које је уписано на листу глобалне мреже геопаркова Унеска, резултат је вишегодишњег рада и ангажовања државних органа и стручњака.

Први геопарк у Србији, простире се на 1.330 квадратних километара, а носилац активности у њему биће Јавно предузеће Национални парк Ђердап.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 15. јул 2020, 15:55) - Gastarbajtovanje [нерегистровани]

Verujem samo stručnjacima:

Otrovi iz sliva Dunava se talože ispred Đerdapske brane!Najzagađenija voda u Evropi ,a i šire!

(среда, 15. јул 2020, 13:01) - Slavica [нерегистровани]

Đerdap

Imala sam zadovoljstvo i sreću da jedan deo mog života provedem u Kladovu. Da uživam u nesvakidašinjim lepotama prirode i "moćnog" Dunava, a pri tom da sagledam istoriju življenja na tim prostorima. Da li je to Lepenski vir, Tabula Traina, Trajanov most ili u skorije vreme Hidrocentrala Đerdap. Ponosna sam što se sve to nalazi u našoj zemlji i što smo mi deo svega toga! Hvala!