О алармантној ситуацији за импознатну, строго заштићену врсту племениту периску (Pinna nobilis), којој прети изумирање, писало се много у оквиру Медитерана. Нажалост, та претња стигла је очигледно и у Јадран, поручили су из Друштва истраживача мора „20.000 миља“.

Могући узроци тог масовног помора су, према искуству других стручњака из Медитерана, зараза новом врстом паразита Haplosporidium pinnae или појава бактеријске инфекције бактеријом из рода Mycobacterium, преноси Хина.

Племенита периска је ендемска и највећа шкољка Медитерана и може да нарасте до 120 сантиметара у висину. Распрострањена је у читавом Јадрану на седиментном дну плитких приобалних подручја, а позната је под различитим именима: лостура, лошчура, паластура.

Та врста има велику еколошку улогу јер филтрира и задржава велике количине распаднуте органске материје, што доприноси повећању прозирности морске воде, а алгама, сунђерима и другим бескичмењацима пружа тврду подлогу за колонизацију у подручјима меког морског дна.

Из тог разлога, на перискама се често види велико богатство живота разних организама. Осетљиве су на велика загађења, многе јединке страдају због сидрења, а присутно је и илегално вађење јединки.

Први масовни помор јединки племените периске у Медитерану забележен је 2016. године на источној обали Шпаније.

Према овогодишњем извештају Међународне уније за заштиту природе и природних ресурса, масовни помори забележени су и потврђени у Француској, Италији, Турској, Грчкој и Албанији.

Како се наводи, стопа морталитета на већини локација прелази 99 одсто, а комбинација стресних услова, узрокована климатским променама, наглашава се као потенцијално главни узрок.