Читај ми!

Да ли је природна селекција и еволуција гена за људе ствар прошлости

Наши далеки преци су се прилагођавали околини, размножавали и умирали, а на своје потомке преносили ситне генске мутације које су се после стотину хиљада година изродиле у човека каквог данас познајемо. Међутим, према новом истраживању, еволуција више није стриктно везана за гене. Изгледа да наша култура и друштво покрећу еволуцију брже него што то чине генетске мутације.

Према овом новом концепту, еволуцији за пренос повољних особина више нису потребне генетске мутације. За предност у преживљавању довољна су нам научена понашања која се преносе кроз културу.

Ова, такозвана, културна еволуција обликује судбину човечанства снажније од природне селекције, тврде научници.

„Када вирус нападне неку врсту, она обично отпорност на њега стиче путем генетске еволуције“, каже за портал Лајв сајенс биолог Зак Вуд са Универзитета у Мејну. Овакве еволутивне промене трају дуго, а током њих слабији умиру, а само они који преживе успевају да пренесу своје гене.

Али данас углавном нема потребе да се генетски прилагођавамо таквим претњама. Уместо тога, боримо се против вируса развојем медицине, лекова и вакцина, односно плодовима културе нашег друштва. Ти производи нису резултат знања и особина једне особе, већ почивају на труду многих људи који су их створили помоћу акумулираних „мутација“ знања.

На тај начин развојем вакцина људски род пивећава свој колективни „имунитет“, објашњава Тим Воринг професор социјал-еколошких система на Универзитета Мејн.

А понекад, културна еволуција доводи и до генетске. „Класични пример је толеранција на лактозу“, наводи професор Воринг. „Коришћење крављег млека у исхрани почело је као културна навика која је потом покренула (генетску) еволуцију одређене групе људи“.

То је очигледан пример како су културне навике претходиле генетским променама, а не обрнуто.

Концепт културне еволуције кренуо је од самог оца еволуције – Чарлса Дарвина. Он је, наиме, схватао да би се понашање могло развијати и преносити на потомство баш као и физичке особине, али су научници његовог времена сматрали да су промене у понашању искључиво наследне.

На пример, уколико је мајка имала особину да научи ћерку како да припрема храну, ћерка би ту особину добила наслеђем. Зато би, заузврат, њена ћерка имала више шансе да преживи и као резултат тога, та особина би постала присутнија у популацији.

Воринг и Вуд у својој студији која је објављена у часопису Proceedings of the Royal Society B наводе да је у неком тренутку људскок постојања, култура почела да преузима узде еволуције од наше ДНК, а сада нам друштвене промене омогућавају да еволуирамо у правцима у којима нас само биологија не би могла одвести.

Култура настаје у друштву, објашњавају научници, а људи у групама међусобно размењују знања, уче, опонашају једни друге. То понашање формирано у групи омогућава људима да преносе усвојене облике понашања научене кроз крултуру много брже него што нам гени могу пренети сличне особине потребне за опстанак.

Појединац данас може да научи вештине и да дође до информација од готово неограниченог броја људи за веома кратко време, заузврат, он преноси те информације на друге људе. Велике групе појединаца решавају проблеме много брже од мањих, а такмичење међу групама подстиче прилагођавања која тим групама омогућавају да преживе.

Насупрот томе, људи наслеђују генетске информације од само два родитеља и у својим јајним ћелијама или сперматозоидима имају релативно мало случајних мутација којима треба око 20 година да буду пренете на неколицину њихових потомака. Ради се о много споријем темпу промена, тврде научници.

„О овој теорији се већ дуго размишља", напомиње Пол Смалдино, ванредни професор когнитивних и информационих наука на Универзитету у Калифорнији који није учествовао у овој студији. „Научници већ дуго раде на томе да објасне како еволуциона биологија комуницира са културом“.

Истраживачи сугеришу да је појава људске културе кључна еволуциона прекретница.

„Њихов најважнији аргумент је да је култура следеће еволуционо прелазно стање“, каже професор Смалдино за Лајв сајенс. Од настанка живота, одређене кључне фазе су имале одлучујући утицај на темпо и правац еволуције.

Еволуција ћелија са ДНК била је велика прекретница, а онда када су стигле веће ћелије са органелама и сложеним унутрашњим структурама, то је поново одредило правац промена. Спајање ћелија у биљке и животиње била је још једна велика промена која се одиграла у води, као и еволуција пола, прелазак на живот на копну и тако даље.

Сваки од ових догађаја променио је начин на који је еволуција деловала, и сада би људи могли бити усред још једне еволутивне трансформације. Ми и даље еволуирамо генетски, али то више не утиче у толикој мери на наш опстанак.

„Сматрамо да су се људи, дугорочно гледајући, развијали од појединачних генетских организама до културних друштава која делују као надорганизми, слично колонијама мрава и кошницама“, каже професор Воринг.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 19. јун 2021, 15:51) - Никад послушник [нерегистровани]

Жирафа

И тако су неки заједнички преци жирафе почели да истежу вратове како би, у сталном недостатку хране, борећи се за опстанак, дохватали све више и више гране, да би се после истезања вратова током стотина хиљада (или милиона, или милијарди, или ... ) година, створила жирафа. За то је сигурно заслужна еволуција која гарантује да су опстајале из генерације у генерацију само оне животиње које су имале за пар микрона дуже вратове од својих савременика. И онда, природном селекцијом, микрон по микрон догураше до дужине вратова од чак 3 метра. Ја не знам како неко може да сумња у ово научно објашњење, када су нас тако учили од кад смо се родили. Ко друкчије каже, клевеће и лаже. И верски је затуцан. И живи у прошлости. И хоће да нас врати у средњи век. И демократски му треба забранити да шири ненаучни поглед на свет. И

(петак, 18. јун 2021, 19:58) - frojd [нерегистровани]

Tvorac

Neznam ko je stvorio ovaj Svet , pun je mržnje, ratova, ubijanja .I najgore je napravio ljude koji su najgore životinje na ovoj Planeti .
Uz to još i brutalna Priroda sa Poplavama , suša, tornadosi, zemljotresi i ostale katastrofe .
Moglo je i malo bolje i mirnije .

(петак, 18. јун 2021, 18:33) - anonymous [нерегистровани]

Vi imate pravo

da vjerujete u sve to. Medjutim, ovako komplikovana individua kao što je čovek mogla je nastati samo od nekoga ko je živ, živo nastaje samo od živog, od nekoga ko je savršeno skladno i perfektno dizajnirao i stvorio sve,ne samo čoveka, za samo 6 dana, a to je svemogući Tvorac i neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog , Gospod Bog .Slava Mu u svu večnost.