Читај ми!

Идемо! – шест ствари које треба да знате о Гагариновом историјском лету

Пре тачно шездесет година Јуриј Гагарин постао је први човек у свемиру, Москва је извојевала престижну победу над Вашингтоном и почело је ново поглавље у истраживању свемира.

Деценијама касније, совјетске власти чувале су многе детаље у тајности, а ево шест ствари које треба да знате о овом историјском лету.

Идемо!

Способни радник у челичани, Гагарин је одабран међу хиљадама кандидата након што је прошао ригорозна тестирања потребна за лет у свемир. Он и још један кандидат, Герман Титов, показали су изузетну физичку и психичку издржљивост, али су комунистичке власти одабрале Гагарина због његовог скромног порекла.

Осим одличних резултата, Гагарин се такође издвојио и по томе што се, наводно, пре уласка у летелицу „Васток“ изуо, што је обичај у Русији пре уласка у дом.

Пре него што је 12. априла 1961. године полетео са космодрома Бајконур у Казахстану, викнуо је своје препознатљиво: „Пајехали“ (Поехали), што на руском значи „идемо“.

Три саопштења и сувозач

Колико је лет био ризичан, најбоље потврђује то што су припремљена три саопштења за медије – једно у случају позитивног исхода и два за случај неуспеха. Срећа је, ипак, била на Гагариновој страни тог 12. априла.

Лет је трајао 108 минута, колико је „Вастоку“ требало да направи круг око Земље.

Занимљиво је и то да је Гагарин заправо био сувозач у „Востоку“. Летелицом је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће човек реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летелицом  

Умало да није остао десет дана горе

Осим десетина техничких проблема, летелица је такође ушла у Земљину орбиту на много већој висини него што је планирано.

У случају да кочиони систем није прорадио, Гагарин би морао да чека у „Вастоку“ док не би сам, под утицајем гравитације, почео да пада. Упркос томе што је летелица била снабдевена са залиха хране и кисеоника за десет дана, већа висина на којој се нашао значила је да би Гагарину нестало залиха пре него што се врати.

Срећом, кочнице су радиле.

Нисам шпијун!

Гагарин је слетео далеко од планиране локације – из своје капсуле је искочио на висини од 7 километара изнад региона Саратов у јужној Русији.

Слетео је на поље где је угледао девојчицу и њену баку које су окопавале кромпир.

У наранџастом космонаутском оделу и са белом кацигом на глави, дуго се мучио да им објасни да није страни шпијун.

Традиција уринирања

По причама, пре него што је полетео Гагарин је замолио возача аутобуса који га је возио до лансирне рампе да стане да би могао да изврши малу нужду, а када овај није стао, Гагарин се олакшао на задњу десну гуму.

И остало је, што би се рекло, историја. Годинама и деценијама касније руски космонаути понављали су ритуал пре лансирања у свемир, али би установљена традиција могла ускоро заувек да нестане. Ново дизајнирано руско свемирско одело из 2019. године нема шлиц, а превише је тешко да би могло да се брзо скине.

Човек иза Гагарина

Иако је Гагарин постао сензација у СССР-у и читавом свету, годинама нико није знао ништа о човеку који је водио совјетски програм за истраживање свемира – Сергеју Корољову.

Сергеј Хрушчов, руски инжењер и син совјетског премијера Никите Хрушчова, тврди да је комитет за доделу Нобелове награде покушао да Корољову додели престижно признање, али да су совјетске власти то одбиле.

Корољовљев идентитет је држан у таквој тајности, да му је име откривено тек након смрти 1966. године.

Под његовим вођством, Совјетски Савез не само да је послао првог човека у свемир, већ касније и прву жену, а совјетски космонаути обавили су и прву свемирску шетњу.

број коментара 0 Пошаљи коментар