Читај ми!

Ледени гребени у опасности, потребна јача контрола глобалног загревања

Више од трећине ледене површине Антарктика у ризику је од пуцања након чега би делови леда завршили у води, у случају да глобална температура достигне четири степена Целзијуса изнад прединдустријског нивоа, упозоравају истраживачи британског Универзитета „Рединг".

У студији предвиђања, научници су открили да би 34 одсто површине свих антарктичких ледених плоча, површине око пола милиона квадратних километара, могло да се дестабилизује ако би глобална просечна температура порасла за четири степена. 

Око 67 одсто површине ледених површина на Антарктичком полуострву, било би у ризику од дестабилизације према таквом сценарију, навели су истраживачи.

Трајне плутајуће платформе леда причвршћене су за подручја око обала линије, где се глечери сусрећу с морем. Оне могу помоћи у ограничавању пораста глобалног нивоа мора играјући улогу бране и успоравајући процес отапања леда у океане.

Сваког лета, лед на површини плоча се топи, а када је топљење обимније, вода се улива у пукотине. То их продубљује и проширује, и чини површине рањивијим у смислу пуцања.

Од гребена су се већ одвајали ледени брегови чија се маса и путања прате, као што је случај са брегом „А68".

У опасности мале острвске државе 

Вођа научне студије је Ела Гилберт са Одељења за метеорологију Универзитета „Рединг".

Рекла је да су мале острвске државе попут Вануатуа и Тувалуа, у јужном делу Тихог океана, у највећем ризику од глобалног пораста нивоа мора.

„Међутим, и обална подручја широм света била би рањива, а земље са мање ресурса на располагању за ублажавање и прилагођавање порасту нивоа мора, имале би још горе последице", рекла је научница.

У новој студији, која је користила регионално моделирање климе за предвиђање утицаја повећаног топљења и отицања воде на стабилност глечера, истраживачи су дошли до закључка да би ограничавање пораста температуре на два степена Целзијуса, а не на четири степена Целзијуса, преполовило наведене ризике које носи повишен ниво светског мора. 

„Међувладин панел за климатске промене" закључио је извештају да „имамо времена само до 2030. године да драстично смањимо зависност од фосилних горива и спречимо планету да достигне пресудни праг од 1,5 степени Целзијуса изнад нивоа из преиндустријског доба".

Глобалне емисије угљен-диоксида треба да падну за 45 одсто и достигну „нето нулу" око 2050. године, како би се температура задржала на граници повећања од око 1,5 степени.

„Налази истичу важност ограничавања повећања глобалне температуре како је утврђено Париским споразумом, ако желимо да избегнемо најгоре последице климатских промена, укључујући пораст нивоа мора", додала је Гилбертова.

Четири гребена у највећем ризику 

Париски споразум, који је потписало 197 земаља, наводи као циљ да повећање глобалне температуре „буде максимално до два степена Целзијуса у односу на прединдустријско доба".

Ипак, на путу смо ка сценарију према коме би то повећање било 3,2 степена, упозоравају истраживачи.

Гилбертова је рекла да ће на тај начин топљење и пуцање глечера бити чешће и интензивније.

Истраживачи су као посебно подложне ризику навели четири гребена: Ларсен Ц, Шеклтон, Вилкинс и Пајн Ајленд.

Најгори сценарио услед њиховог топљења значио би повећање нивоа мора које би се мерило десетинама сантиметара.

Студија је објављена у часопису Geophisical Research Letters.