Друга глобална епидемија

Пре пандемије ковида 19, наука је упозоравала на дијабетес, гојазност и поремећаје метаболизма као хроничне незаразне болести које су на граници пандемијских размера. Појавио се агресивнији и бржи „непријатељ“ – вирус SARS-Cov-2. Можемо ли здравствене проблеме поредити по тежини?

Теоретски, већи здравствени проблем никад не потире мањи, већ обично кумулативно изазове теже здравствено стање.

Ковид 19 јесте опасна заразна болест. Са дијабетесом се нормално живи уз адекватну терапију, одржавање одговарајућег нивоа глукозе у крви, те уз начин живота који доприноси очувању здравља. С друге стране, нерегулисани дијабетес је врло опасна болест са бројним компликацијама које нарушавају квалитет живота и воде ка фаталном исходу. Можемо ли онда да кажемо да је нелечени дијабетес прикривена опасност? 

Појавом ковида 19 наука је брзо реаговала упозоравајући дијабетичаре, гојазне особе и хроничне болеснике да обрате посебну пажњу и настоје да избегну заразу. Наука има доказе да су дијабетичари у повишеном ризику од тешких форми и компликација сезонског грипа. По аналогији, у истој ситуацији се налазе и сада – ризик од теже клиничке слике је већи.

У претходној години особе са дијабетесом су морале да буду посебно опрезне. Држање раздаљине и изолација пореметили су редовне контролне прегледе код ендокринолога. Тешка ситуација наметнула је нове услове живота и рада, па су многи са својим лекарима комуницирали онлајн, учествовали на информативним „зум" састанцима, пратили изјаве стручњака на друштвеним мрежама и читали стручне текстове објављене на интернету. Научни кругови додатно тврде да дијабетес није контраиндикација за вакцину против коронавируса.

Година 2020. је и завршена онлајн-конгресима о новим сазнањима и решењима у лечењу дијабетеса. Дијабетес је потврђен као носилац знатног ризика за тежи облик инфекције коронавирусом. Током последњих неколико година завршена су многа испитивања и доказана је ефикасност нових лекова за дијабетес; приступ лечењу се донекле мења у односу на то у ком правцу иду компликације. Аксиом је исти – ниво шећера у крви мора бити добро регулисан.

Од 1. фебруара могу се пријавити стручни радови за учешће у великом годишњем конгресу Интернационалног друштва за дијабетес (International diabetes federation) који ће се одржати крајем године у Бангоку.

У позивном обраћању колегама, председник Интернационалног друштва за дијабетес проф. др Eндру Бoлтон подсетио је да током пандемије ковида 19 не смемо заборавити да се суочавамо са све већом глобалном епидемијом дијабетеса. Драстичан пример је западнопацифичка регија, где свака трећа особа живи са дијабетесом. Велики конгрес биће у знаку обележавања стогодишњице од открића и прве примене инсулина. Проф. др Болтон је истакао да то јесте прилика да се обележи јубилеј и прослави историјска прекретница у лечењу дијабетеса, али да манифестација истовремено представља и залагање за адекватну терапију доступну за милионе људи с дијабетесом. Конгрес је најављен као јединствени глобални форум знања, мрежа лекара и научника из целог света.

У наредном периоду планирано је да се континуирано одржавају експертски састанци посвећени том глобалном проблему. Већ у марту је заказан стручни састанак Немачког удружења ендокринолога а касније је планирана и онлајн-платформа у Уједињеним Арапским Емиратима. Торонто ће у априлу прославити стогодишњицу открића инсулина и дати свој допринос у покушају да се заустави пандемија дијабетеса. Почетком маја Велика Британија окупиће ендокринологе а крајем маја централне научне теме у Београду биће шећерна болест, гојазност, поремећаји метаболизма и мењају ли се сазнања о холестеролу.

Парадокс је што је статистика немилосрдна – упркос развоју науке и нових лекова, размени знања, одржавању бројних стручних састанака и настојању да терапија буде доступна.

Према подацима Светске здравствене организације – пре 30 година процењено је да од дијабетеса болује 108 милиона људи а 2014. године – 422 милиона. Светска здравствена организација шећерну болест наводи и као главни узрок слепила, бубрежних болести, срчаног и можданог удара, ампутације доњих удова. Процењује се да можда и половина свих смртних случајева пре 70. године живота има везе са високом глукозом у крви.

Уколико не дође до неких великих преокрета у науци – и у нашим навикама и стилу живота – очекује се да ће за 25 година бити око 700 милиона дијабетичара.