Свети Сава у стварању српске културе

„А сред дрвета настанила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу, тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна од мудрих птица љубавних, слатки његов детић, који је некада био мени везом рођења брат, звани Сава монах“ – из „Хиландарске повеље“ Стефана Првовенчаног.

Средњовековно српско рукописно наслеђе пружа нам причу о унутрашњем човековом развоју, идејама, уметничким достигнућима, о темама које су преокупирале књижевност, било преводног, било оригиналног карактера.

Тај вид изражавања отеловљује дух светосавског предања и преноси га кроз векове. Кроз њега се посредно и непосредно сагледава историјски развој Српске православне цркве и народа. Извесно је да епоха 13. века није била почетак у историји српске књижевности, али са Светим Савом и стварањем аутокефалне Српске православне цркве, средњовековна књижевност добија аутентични израз у оквиру православног света. Формирају се и главни књижевни центри ране немањићке Србије - Хиландар, Студеница, Жича, Милешева, Пећ.

У научним разматрањима о улози Светог Саве у стварању српске културе, а посебно у формирању правне структуре немањићке Србије, велики значај имају истраживања Савиних књижевних дела и правних списа.

Познато је у којој је мери Свети Сава осетио важност култа - почевши од формирања култа Симеона Мироточивог и стварања светородне династије. Па и касније, Савиним моштима су се у манастиру Милешеви вековима клањали православци и припадници других вера. Култ је прихваћен и негован и ван граница српских земаља у Грчкој, Молдавији, Влашкој, Бугарској, посебно у Русији. Примера ради, лик Светог Саве приказиван је на фрескама у бугарским и руским црквама. Савин номоканон је и пре стварања култа дубоко ушао у духовни и државни живот кнежевине Русије. У славу Светог Саве монах Лазар Хиландарац је у 15. веку поставио први механички сат на прочеље двора у Кремљу. У енциклопедији светске и руске историје „Руски царски летопис", чији је наручилац био руски цар Иван Грозни у 16. веку, живот Светог Саве представљен је у неколико поглавља.

Многи топоними на нашем тлу садрже у себи Савино име, пре свега они који се везују за изворе, воде, стене или села. У народним умотворинама је представљен као монах, просјак, чобанин, мудри старац, лекар. Зависно од улоге коју је имао, поступао је као свеприсутни светитељ који штити, као ауторитет који кажњава грешне и насилне и чудотворац који лечи и крепи. У нашем народном стваралаштву постоје многа предања о Светом Сави која с временом постају богата ризница народног искуства и хришћанских поука схваћених на својеврстан начин.