Читај ми!

Да ли знате како настаје снег

Како и где настају пахуље, од чега зависи њихов облик и величина, постоје ли две исте и може ли снег бити црвене боје, само су нека од питања на које одговара физичар и научни новинар, Слободан Бубњевић, гост Јутарњег програма.

Сваке године, са неба падне најмање један септилион снежних кристала. Реч је о цифри са чак 24 нуле. Просечна пахуља путује брзином од око пет километара на сат, а током једне снежне олује може пасти 39 милиона тона снега.

Снег је заиста једна фасцинантна појава, чак и ако нас понекад нервира и брине ових дана, посебно у граду. Али када погледамо како дивно природа изгледа покривена снегом и дечију радост у игри на снегу, увиђамо колико је то у ствари једна фантастична појава, наводи гост Јутарњег програма, физичар Сободан Бубњевић.

„Снег је и са становишта науке један врло занимљив феномен. Да бисмо схватили зашто пада, како пада и зашто негде ретко или никада не пада, најбоље ћемо разумети ако се подсетимо како киша пада“, објашњава Бубњевић.

Како настаје снег

То је она лекција из физике коју углавном нико не воли, па чак ни наставници не воле да је предају, а то је да топао ваздух може да апсорбује више водене паре, него што то може хладан, и то је суштина која стоји иза процеса као што су киша и снег.

Како се пењемо ка вишим слојевима атмосфере, ваздух постаје све хладнији и пошто хладнији ваздух не може да апсорбије велику количину влаге, онда она неизбежно мора да се кондензује.

„Многи греше када кажу да су облаци водена пара. Не, то су огромне сложене структуре које се састоје од капљица течности, кристала јер водену пару у ствари не видимо. Али на тим висинама пара мора да се кондензује и претвара се у капљице“, додаје гост Јутарњег програма.

Када ће тај садржај облака и падавине које следе бити снег, а када киша, зависи од температуре на којој долази до кондензације. Када је температура испод нуле, долази до кристализације и онда уместо капи воде добијамо предивне кристале, које називамо пахуље.

Како настаје пахуља

Свима је јасно да је и снег исто што и кишна капљица – вода, само што је залеђена. Али оно што фасцинира је то што је та кап воде један веома карактеристичан кристал који се шири у зависности од карактеристика молекула воде.

„Молекул воде се састоји од водоника и два атома кисеоника и има ту неку геометријску структуру под углом од 105 степени. Због те особине тај кристал има облик шестостране призме и карактеристично је да се лед шири по тих шест крака, тако да се много више материјала скупља радијално. Што смо даље од центра структура је све сложенија“, објашњава Слободан Бубњевић.

С обзиром на то да је у питању презасићена пара, она остаје хомогена око центра кристализације, те се свака страна те призме шири на једнак начин. Ово је необична и јединствена појава у природи да се добија савршено симетрична структура. Пошто је процес потпуно случајан, свака пахуља бива јединствена.

У Гинисовој књизи рекорда пише да је у Монтани 1887. године пала пахуља широка 40 и „дебела“ 20 центиметара. Све особине пахуља и њихова величина пре свега зависе од температуре која је у облаку где долази до кристализације, али и од неких других атмосферских параметара, као што је притисак, пре свега.

Које боје је снег

Боје су пре свега начин на који ми видимо свет око нас, али када се посмарта са научне стране, пахуља је лед и као сваки лед она нема боју. Међутим због најразличитијих оптичких околности како се снег таложи он нама оставља утисак да је беле боје.

Црвени снег је ретка и занимљива појава која настаје у појединим деловима света зато што неке врсте алги и микроорганизама живе у кристалисаним капима воде.

Снешко Белић

Највишег Снешка Белића направили су становници Бетела у америчкој држави Мејн у фебруару 1999. године. Био је то импресивни Снешко висок чак 35 метара.

Да би се направио добар Снешко Белић, гост Јутарњег програма каже да је потребно да температура кристализације буде око минус пет степени Целзијуса и тако се добија снег идеалне влажности за прављење разних фигура од снега.

број коментара 0 Пошаљи коментар