Читај ми!

Прича о Природњачком музеју

Изложбом „Прича о нама“, ауторке др Александре Маран Стевановић, музејске саветнице, обележава се почетак великог јубилеја – 125 година постојања Природњачког музеја у Београду. Наредне године откриваћемо тајни свет овог музеја преко изложби, научних публикација, дигиталних програма, као и садржаја на друштвеним мрежама. Које су декаде из историје Природњачког музеја најизазовније – за Портал РТС-а говори директор те установе др Милан Пауновић

„Природњачки музеј је увек био на таласима друштвено-економских прилика у нашој земљи, делећи тако судбину земље и народа. Генерално узевши, то је сваки онај период када је било младих снага у редовима кустоса. То је схваћено врло рано, па су током постојања Музеја императив увек били нови млади људи. После Другог светског рата такође је постојао значајан узлет активности које су предводили тада млади и посвећени кустоси. Друго, то је период одмах након оснивања, када су са разних страна стизали предмети и збирке. На крају, од средине осамдесетих година прошлог века, који, усуђујем се рећи, још траје, може се означити период значајних промена и унапређења рада, период преласка са старих музеолошких методологија и техника чувања, конзервирања и презентовања, на нове, савремене", објашњава директор Природњачког музеја др Милан Пауновић. 

Изазован период наступио је и 2020. године, са пандемијом. Зато се сада потенцирају електронске и виртуелне презентације тема и предмета на најразличитије начине.

„Природњачки музеј је одавно почео са виртуелизовањем својих тематских и повремених изложби и поставки, креативних радионица, манифестација и других садржаја. Збирке су у већ одмаклој фази дигитализације, а вредни подаци се убрзано уносе у електронске базе, чиме се остварује њихова пуна, готово вечна, трајност и употребљивост", објашњава наш саговорник.

Данас се у Природњачком музеју чува 125 збирки геолошких и биолошких предмета. Њихов број непрестано расте сваке године. Др Пауновић објашњава на који начин су се сакупљали предмети:

„Велика је част, али и обавеза бити на челу Природњачког музеја управо због његове дуге и узбудљиве историје, велике културне и научне вредности и важности предмета и збирки које се у њему чувају. Природњачки музеј, односно тада новоосновани Јестаственички музеј српске земље, наследио је прве збирке предмета из Јестаственичког кабинета Велике школе. Велика школа је наследила некадашњи Лицеј, а почетком XX века од ње је настао Универзитет у Београду. Дакле, Јестаственички кабинет је добио три најстарије збирке природњачких предмета: збирку минерала из Србије и света коју је барон Фон Хердер својевремено поклонио кнезу Милошу Обреновићу, Геолошко-минералошку збирку Министарства просвете и збирку ретких и необичних предмета из Војне болнице у Београду. Осим предмета из те три збирке, професори и студенти јестаственице, са легендарним Јосифом Панчићем на челу, сами су прикупљали, али и добијали на поклон предмете током више деценија постојања Јестаственичког кабинета, чије су просторије постале крајње претрпане предметима. Поред осталог, и то је био један од разлога за оснивање музеја."

После тога, генерације природњака, научника и пријатеља Природњачког музеја вредно су прикупљале, поклањале природњачке предмете, а неретко су предмети и откупљивани и та пракса се очувала до данас. Само током ове године неколико збирки је понуђено и стигло у фундус музеја.

Иначе, није једноставно објаснити старост експоната. Неки имају геолошку старост која се мери десетинама хиљада, милионима, па и милијардама година, и ту се убрајају фосилизовани остаци кичмењака и бескичмењака, минерали, стене, камење и метеорити. Биолошки предмети су неупоредиво „млађи" и њихова старост се креће од претходних неколико векова до данас.

„Недавно смо добили коштане остатке три слепа миша која су својевремено била зазидана у једном средњовековном српском манастиру када је током 20. века рађена његова обнова, па су то сада најстарији рецентни предмети. Ипак, свим музејским предметима је заједничка естетска вредност, утемељена у њиховом складу који је креирала свемоћна природа. Са тим складом, том непоновљивом лепотом, свакодневно се среће сваки запослени у Природњачком музеју", закључује директор др Милан Пауновић.