Читај ми!

Колико неко мора бити плаћен да би постао легионар

Виминацијум сваког дана открива нове тајне. Најновија је проналазак новчића и откриће колике су биле плате легионара.

Гост Јутарњег програма, директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацију, професор Миомир Кораћ, објашњава још неке детаље до којих су археолози дошли открићем овог војног логора на простору Виминацијума.

По висини плате, легионари су били најелитнија категорија становништва, али су се њихова примања разликовала у зависности од периода у развоју Римског царства. У време Цезара плате су им биле око 900 сестерција, а у 3. веку су примали чак 7.000 сестерција за годину дана и служење императору.

„За један сестерциј сте, рецимо, могли да купите три и једну трећину магарца. Е, тај новац је негде морао да се чува и ми сад истражујемо то централно место у легијском логору где је био легатус легионис, онај који је управљао легијом и имао још читав низ других административних задужења“, наглашава Кораћ.

У легијском логору је био смештен и колегијум од двестотинак официра, који су такође добијали ту замашну плату три пута годишње – 1. јануара, 1. маја и 1. септембра. То се називало стипендијум. Ту је и пет, шест хиљада легионара.

„Изгледа да смо нашли неко од места где су се чували ти новци. Е, сад, зашто је остало само тих 120 сребрних денара и антонинијана, помало нам је загонетно. Да ли је дошло до неког историјског догађаја који је условио брзу евакуацију, па је остала тако минорна сума. Или је случајно остављена. То је та археолошка прича коју ми страшно волимо, да утврдимо шта се то десило, какав је то догађај?“, напомиње гост Јутарњег програма.

Тако полако израња једна шира слика, да је то био један луксузан објекат. Да је имао фонтану, да је имао невероватна поплочања од лептирастих опека. Да је врло солидно зидан. Да је захватао површину од четири, пет хиљада квадратних метара. За сада је истражена тек једна трећина целог објекта тако да тек предстоје обимни археолошки радови.

„Нашли смо једну предивну стаклену рибу која је била аплицирана на једној дивној стакленој посуди која се у то време производила само у Келну. Цео објекат је био опасан са једним портиком са сјајним стубовима. У логору је било подно и зидно грејање. Дакле, ради се о једном, економски, врло значајном месту, чим је имао сва та обележја“, додаје професор.

Виминацијум је био важно средиште у коме су се окупљале римске трупе за напредовање и на север и на исток и на југ. А после смрти цара Константина 337. године долазе у Виминацијум и де факто деле Римску империју

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 30. нов 2020, 12:12) - anonymous [нерегистровани]

xz

Hvala bogu neko nesto radi po pitanju arheoloskih nalazista, A Sirmijum niko nista