Читај ми!

Зашто шумска земља и жбуње јачају имунитет деце

Играње у шуми или макар у парковима, уместо боравка у двориштима у којима доминира бетон - помаже деци у јачању имуног система, закључак је нове студије.

И ранија бројна истраживања, сугерисала су да становници градова могу бити у већем ризику од болести због слабијег имуног система, зато што ретко бораве у, буквално, природном окружењу. 

Боравак у градској средини, не стимулише имуни систем и отвара пут за стања попут астме, екцема, запаљенских болести црева, мултипле склерозе и дијабетеса типа 1, показују резултати многих старијих истраживања, што је нова студија и потврдила.

Ново истраживање водили су научници из Финске.

Истраживачи су у градској средини, најпре организовали да се изграде нове зелене површине, где би се деца играла: расаднике, травњаке, паркове пуне стабала са земљаним стазама…

Деца коју су упутили да у том окружењу проводе што више времена, за само месец дана су показала побољшање општег здравственог стања.

Деца која су се играла у зеленијим просторима, имала су стабилније процесе који се иначе одигравају на кожи и у дигестивном тракту, а тим стручњака је испитивањем дошао до закључка да им је и имуни одговор постао јачи.

Нови налази сугеришу да би имунитет деце која живе у граду могао да се ојача обезбеђивањем свакодневног приступа зеленим површинама за игру.

Зато се истраживач утицаја животне средине др Аки Синконен са Универзитета у Хелсинкију и његове колеге, труде да утичу на доносиоце одлука и мењају отворене просторе за игру у четири вртића у Финској.

Садња уместо бетона

Обновили су претходно „гола" бетонирана дворишта песком и шљунком, сађењем траве, грмова и других биљака. Такође су у дворишта донели земљу из шума.

Током 28 дана, деца која су похађала вртић - свако узраста између три и пет година, проводила су сат и по дневно у таквом зеленом окружењу. Играли су се, вежбали да саде цвеће, израђивали фигурице од земље….

Реновирање je коштало непуних 5.000 евра, што је мање од годишњег буџета за одржавање сваког дворишта.

Брисеви са коже узимани су од сваког детета, заједно са узорцима крви и столице, пре и после сваког борвака у новом зеленом окружењу, а истраживачи су такође анализирали узорке тла или песка из дворишта пре и после игре.

Тим је упоредио ове „зелене" вртиће са три „стандардна" центра за бригу о деци чија су дворишта остала избетонирана, као и са три установе „оријентисане ка природи" где су деца свакодневно одвођена у оближње шуме. 

Истраживањем је обухваћено 75 деце из десет предшколских установа.

Тим је открио да су деца која су похађала четири вртића са шумским тлом и расадницима имала здравију кожу од осталих малишана.

Деца су такође развила већи обим антиинфламаторног цитокина познатог као IL-10 у односу на проинфламаторни цитокин IL-17А – што сугерише да је излагање природнијем окружењу и стимулисало њихове имунорегулационе путеве.

Слични резултати забележени су и у три центра где су децу рутински изводили да се играју у природи. Ипак, деца која су похађали три центра чија су дворишта била бетонирана, нису имала овакву врсту подстицаја имунитета, а и здравље коже им је било на нижем нивоу.

„Када смо видели резултате, били смо веома изненађени јер су били тако јасни и упечатљиви. Наша студија може отворити пут новим превентивним праксама за смањење глобалне епидемије имунолошки посредованих болести", рекао је за Гардијан имунолог Грејем Рук са Универзитета у Лондону.

„Многи поремећаји који су све чешћи и урбаној популацији настају услед неуспеха механизама који надгледају имуни систем. Ова студија показује да излагање деце биолошком разноликом природном окружењу појачава неколико биомаркера основних контролних и заштитних механизама", додаo је др Синконен.

Комплетна студија објављена је у часопису Сајенс адвансд (Science Anvanced).