Једна врста слатководних ракова разграђује микропластику, али то није добра вест

Ирски научници су открили да је једна врста сићушних слатководних ракова у стању да разгради микропластику на најситније честице за само неколико дана, што је много брже него што се до сада веровало и то их је забринуло. То значи да честице пластике микроскопске величине доспевају у ланац исхране на до сада непознат начин.

Досада се веровало да се распад пластике у морима одвија углавном веома спорим процесима – механичким дејством таласа или пропадањем током дуготрајног излагања сунцу.

Међутим, научници са ирског Универзитета Корк су открили да су мајушни амфиподни ракови који живе у слатководним екосистемима, у стању да врло брзо разграде микропластику – комаде мање од пет милиметара за мање од 100 сати и претворе их у нанопластику, честице мање од једног микрометра.

„Открили смо да су слатководни амфиподни ракови Gammarus duebeni за мање од четири дана у стању да уситне микропластику у различите облике и величине, укључујући и честице нанопластике“, наглашава руководилац пројекта, др Алисија Матеос-Карденас.

Мада ова врста ракова живи у ирским потоцима, они припадају већој породици бескичмењака који настањују слатководне екосистеме и океане у целом свету, тако да је ово откриће веома важно за разумевање утицаја који микропластика има на животну средину.

Слатководни бескичмењаци уситњавају микропластику у склопу уобичајеног пробавног процеса, али ово није нужно добра вест када се ради о пластичном отпаду који загађује океане и водене токове, већ ирски научници сматрају да је ово откриће „алармантно“.

Познато је да се микропластика задржава у пробавном систему птица и риба, али ово откриће указује на то да би мање честице нанопластике коју производи ова животињска врста, могле да продру и даље – у ћелије и ткива – а онда би било много теже предвидети последице њиховог таложења.

„Ова врста бескичмењака је врло важна за екосистем јер је храна птицама и рибама. Зато се може очекивати да ће овако сићушни, оку невидљиви, остаци пластике доспети у ланац исхране. Сазнања из ове студије помоћиће да се схвати улога животиња у разградњи пластике у нашим водама, али без сумње је пторебно хитно спровести додатна истраживања како бисмо открили потпуни утицај тих честица на животну средину“, упозорава докторка Матеос-Карденас.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 04. авг 2020, 13:28) - Sreten [нерегистровани]

Plastika

Plastiku eleminisati iz upotrebe ili se savesno ponasati sa odlaganjem plasticnog otpada,problem je resen.Rec savesno sta znaci,ne zna vecinska svetska ljudska populacija,tako da je tu najveci problem,i u buducnosti nista se nece promeniti sto se tice upotrebe plastike i odlaganja plasticnog otpada.Bice je svuda kao i do sada.

(уторак, 04. авг 2020, 11:57) - anonymous [нерегистровани]

Opet je plastika prisutna iako je račići pojedu

Mikro plastika prelazi u nano plastiku, ne razlaže se nego se usitnjava. Rešenje je smanjiti ili ukinuti plastiku. Industrijska konoplja je bolje rešenje kao zamena za plastiku za polovinu proizvoda od plastike. Kukuruzovina može da se koristi takođe. Isto kao što je vodonik bolje rešenje od litijumskih baterja za elektroautomobile, svet uvek izabere bogubniju varijantu.