Пробиотик као замена за антибиотике

Млади научници Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство направили су нови, домаћи пробиотик за превенцију и третман цревних инфекција код људи и животиња, а који делује на бактерије за које до сада није постојала адекватна терапија. Успешно је тестиран на свињама и козама, а његова употреба замениће антибиотике и смањити трошкове фармерима. Под именом „Хира вет“ у слободној продаји требало би да се појави до краја године.

Недељко Делић гаји козе већ 20 година и производи млеко и сиреве. Иако су козе отпорне на многе болести, често имају проблема са варењем и цревне инфекције. Свака болест коза за породицу Делић је дупли трошак - за лекове, али и због просипања млека.

„Најмање три до пет дана не користи се то млеко, ако је антибиотик, не сме се ни ради нас, ни ради животиња. Ако је то једна коза онда је то три и по литара млека, али ако је то две или три онда је већа штета“, каже власник фарме коза Недељко Делић.

Да би штета била мања, на Инистутуту за молекулрану генетику осмислили су пробиотик који је адекватна замена антибиотицима у лечењу цревних инфекција. Осим у таблетама и капсулама, правиће се и у облику напитка. Безбедан је за младунце али и оне који чекају младе.

„Код животиња током гравидитета опада имунитет и нарочито последњих дана пред порођај тај имунитет драстично опада и тада долази до намножавања патогених бактерија које онда код младунаца изазивају инфекције због којих се дешавају цревне инфекције и и изазивају обољевање младунаца и велике економске губитке у сточарској производњи“, истиче
научни саветник Лабораторије за молекуларну микробуологију Наташа Голић.

Петогодишње истраживање спроведено је у оквиру Програма за трансфер технологија који спроводи Фонд за иновациону делатност. Програм има за циљ да резултате научних истраживања комерцијализује и повеже научнике са домаћих факултета и института и приватни сектор.

„То значи да наше резултате наших фундаменталних истраживања негде преведемо у врло конкретне производе тако да ми можемо са једне стране да имамо финансијску корист однсоно можемо та средства даље улагати у истраживања, а друго, наше становништво може да има корист од наших истраживања“, објашњава в. д. дирекотора Института за молекуларну генетику Јелена Беговић.

А користи од пробитика највише ће остетити фармери, посебно они који се баве органским сточарством.

„Каренца лекова је дупла у односу на ону каренцу која је прописана на прескрипцији лека. То значи да седам дана трајања лека каренца и бацање млека за нас значи 14 дана. То су све губици“, каже Јован Поповић са фарме органског млека „Чуруг“.

Добра вест је и што ће нови пробиотик бити јефтинији од постојећих. Десетодневни третман једне животиње коштаће око 1.000 динара.

Остали аутори: Ивана Миљковић
број коментара 0 Пошаљи коментар