С науком у Европу

Катедром за биоетику за Европу, однедавно се руководи из УНЕСКО Центра за биоетичке студије са седиштем у Београду.

Професор др Војин Ракић, нови шеф европске Катедре за биоетику, каже да успостављање седишта катедре у Београду, у Центру за биоетичке студије, указује да је Центар препознат у свету као једна од водећих институција на пољу истраживања и едукације.

„То је велики успех српске науке. На овај начин дата нам је лидерска улога у научној области која се јако брзо развија. Осим тога, још више ћемо унапредити сарадњу и размену академских и научних садржаја са осталим УНЕСКО Катедрама за биоетику, а има их приближно четрдесет. Интензивираће се и размена студената, а пацијенти у клиникама где се налазе наша представништва имаће још бољу могућност за лечење.“

Недавно је у Лондону постигнут огроман успех, спасен је живот четворогодишњој девојчици оболелој од акутне лимфобластичне леукемије. Едитовањем гена коришћењем технологије ЦРИСПР-Цас 9, постигнут је потпуни успех у овом случају. Сигурно је да технологија која има потенцијал да спасава животе људи не треба да буде заустављена због забринутости етичара.

„Ова технологија изазвала је многобројне дебате. Њено коришћење за спасавање живота, као у недавном случају девојчице оболеле од леукемије чија је прогноза била тужна, или у лечењу генетски условљених или малигних болести, апсолутно је морално оправдано. Али увек постоји и друга страна медаље, та технологија може се користити и за генетско инжењерство. Они који то могу себи да приуште, а биће их јер ово нису скупе технологије, могли би да на овај начин одаберу које особине желе код своје деце, при томе не мислим само на боју очију, већ и на интелигенцију... Ту се са етичке тачке гледишта доводи у питање коришћење таквих технологија“, каже професор Ракић.

број коментара 0 Пошаљи коментар