Читај ми!

Сајам broadcast опреме IBC 2022 – Стижу вештачка интелигенција, 5Г и хиперперсонализација

IBC је највећи сајам broadcast опреме на којем се приказују најновији технолошки трендови, најновија опрема, најсавременији системи и успешни бизнис модели. IBC је место где се представљају идеје и визије у изложбеном и конференцијском делу сајма. Заинтересованој публици представили су се визионари и лидери највећих и најуспешнијих светских компанија: „Гугл“, „Дизни“, „Ворнер брос“... Ове године је било 1.250 излагача у 11 сала. Први сајам после ковид пандемије имао је девизу – Преживели смо!

После две године социјалне дистанце коју је донела пандемија, сајам је био изузетно посећен. Општи закључак је да је лични контак и разговор нeдостајао и излагачима и посетиоциома.

У 11 сала представљена је нова опрема или надоградња оне коју смо већ видели 2019. године.

Даљинско управљање (Remoute control) је усавршен у ковид периоду јер је омогућавао радне процесе уз рад од куће. Послодавци су закључили да овај систем доноси уштеде, тако да ће наставити да постоји.

На бројним штандовима су представљени системи са даљинском контролом или даљинске контроле за већ постојеће уређаје и системе. Уз аутоматизацију и даљински контролисане уређаје блиска будућност је News студио без људске посаде у студију и контролној соби (или су непотребни или раде са удаљених локација).

Аутоматизација производње програма је могућа са паметним камерама које детектују особу и покрет, паметним телепромтером који прати глас презентера и конектованим уређајима којима се управља из даљине.

Уређаји управљани само гласом Always On Voice (AOV) је приступ који иде корак даље. Не само да су римоут уређаји ступили на сцену у великом стилу, већ je могуће њима управљати гласом. Још једна примена AI (вештачке интелегенције) на делу.

Еволуција графике, од примењене у анимацијама коју је представио „Дизни“ до свакодневне за ТВ програме. Бродкастерима који емитују програм, било линеарно било преко ОТТ платформи, треба графика која ће бити прихватљива за све уређаје. Ако је познато да 69 одсто људи у јавности гледа ТВ садржаје на мобилном телефону без тона, јасно је да је улога графике огромна.

На пети рођендан стандарда SMPTE 2110 јасно је да се свет broadcast технологије креће или према хибридним baseband/IP или комплетним IP решењима.

Стриминг платформе и њихов раст у време ковида су присутна тема у сваком смислу, од Cloud технологије и миграције Cloud-a до конференцијског дела где су своје визије представљали успешни у овом послу.

„Гуглова“ предвиђања кажу да ће стриминг и ОТТ платформе и даље расти и до 2027. очекују преко две милијарде корисника у свету. Уз бизнис модел који ће се кажу мењати са система претплатника на неки други прихватљивији модел, развијају и нову понуду која ће бити још персонализованија и уз нове садржаје којима ће фокус бити на интеракцији.

Будућност линеарне телевизије је сигурна у годинама пред нама, због старије популације. Код генерације Z је та битка већ завршена, на штету линеарне ТВ.

Шта се онда дешава са DVB-T, терестријалним емитовањем преко мреже предајника? За овај одговор је кључно како ћемо дефинисати телевизију. Пре само 10 година ТВ је била линеарни пренос у једном смеру према гледаоцима, једнозначно.

Данас је ТВ unicast, live и on-demand, линеарна и стриминг, FAST канали (Free, Ad-supported, Streaming TV) и DTC (Direct To Consumer). То значи да је емитовање ТВ еволуирало у разним правцима.

Уместо DVB-T полако наступа DVB-I, интернет дистрибуција дигиталне телевизије. Немачка је лансирала пилот пројекат са великим играчима на њиховом медијском тржишту DVB-I, паралелно са постојећом DVB-T.

5Г мрежа

Примена 5Г мреже у бродкасту већ се десила током Оплимпијских игара у Токију 2021, што је била прва примена на великим и глобалним пројектима. Могућности 5Г мреже са њеним карактеристикама: велики проток и минорно кашњење су огромне. Да ли ће 5Г мрежа како се буде развијала сасвим променити концепт медија? Вероватно, но остаје нам да видимо.

Даљинско управљање конектованом опремом је тренутно највећи бенефит који је приметан и који ће сасвим променити workflow у медијима.

IBC се ове године потрудио да понуди више у једнакости полова. Приметно је више жена, у овом па скоро апсолутно мушком послу. То не значи да их је више од пет одсто, но тај једноцифрен број је велики помак у односу на последњи IBC.

Сваки од произвођача и излагача ће нагласити и да подржава „зелену агенду“ у склопу светске кампање посвећене климатским променама. Не треба занемарити ни утисак да је ова индустрија и даље у грчу од дешавања која су глобална и утичу на производњу штампаних плоча, чипова, сигурне и правовремене испоруке добара.

Неко на сајму рече да је толико много смерова куда иде развој и да је по томе овај IBC другачији од свих претходних. За мапирање будућности медија важно је издвојити теме којима је посвећено доста пажње: Мetaverse, FAST канали, 5G remote production (примена 5G мреже у продукцији са удаљене локације), XR (extension reality – проширена стварност) или VR (virtual reality – виртуелна стварност), a све у сврху креирања садржаја који ће гледаоцу пружити врхунско, хиперперсонализовано забавно искуство у реалном времену.

Радио

Технолошки развој је замаглио границе међу медијима па и саму дефиницију медија. Чула сам коментаре да су појединачни влогери извештавали више и садржајније о дешавањима у Украјини него многе светске медијске куће са неограниченим ресурсима. Зашто? Зато што су тамо, зато што се вешто крећу по терену јер га познају, имају релевантне саговорнике и изворе и имају телефон са камером и интернет. Уз све то имају велики број пратилаца или претплатника јер су другачији од main stream медија. Да ли су они медиј и ко каже да нису?

Док се IBC увелико бавио темом да ли линеарна телевизија умире за радио је јасно да је преживео. Како ће даље у свету где је важно бити позициониран на дигиталу зависи од њега, све алате који му требају већ има.

Аутоматизација и даљинско управљање је наравно представљено и за радијске процесе. Празна режија док тонски реализатор седи у својој кући, а водитељ у својој или је цела режија цитирам израз са IBC-ja „усред недођије“ или "in the middle of nowhere" је апсолутна могућа већ сада. Са 5 Г мрежом још лакше и прецизније.

Томе су прилагођени софтвери за аутоматизацију емитовања програма и тонске миксете. Појавио се и први 5Г аудио кодек који користи 4Г и 3Г мрежу.

"Sennheiser" је представио осим палетe стандардних високо квалитетних микрофона и верзије за мобилне телефоне разних намена (погледајте део о влогерима). 

Јутел и Давид, системи за аутоматизацију радијског емитовања, представили су своје даљинске контроле. Сви велики брендови аудио-миксета су били присутни у Хали 8. IP протоколи којима се међусобно повезују и контролишу поједностављују систем интеграцију у срединама где постоји квалитетно IP окружење.

Визуелизација радија је имала централно место на сајму, када говоримо о радију. Радијски студио видеом на дигиталним платформама са свом припадајућом графиком, није новост. Ново је што сада има више решења у понуди (аудио управља видеом, аудио+миксета управља видео-сервером, визуелно интегрисане друштвене мреже, могућност неколико истовремених паралелних стримова, могућност снимања видеа и монтажа у оквиру истог софтвера), а софтвер је постао веома једноставан за употребу.

DAB је био присутан и у изложбеном и у конференцијском делу сајма, као и тема која је витална за опстанак класичног радија – радио у колима. По подацима од укупног броја слушалаца радија, 50 одсто иде на возаче, односно на радио у колима.

С друге стране, презентовани су подаци за 2021. организације Car Bayers Survey који показују да 89 одсто купаца аутомобила сматра broadcast радио (FM и DAB) најважнијим аудио-сервисом у колима и да им је важнији од online steraming музичких платформи које нуди "Apple CarPlay" или "Android Auto".

Преко 90 одсто испитаних каже да радио мора остати бесплатан, кроз апликације то није, због пратећих трошкова коришћења интернета СИМ картице.

Такође, постоји проблем у метаподацима које генеришу радио станице, без фотографија, без пратећих сервиса, без графичког логоа станице, што на великим дисплејима модерних аутомобила квари утисак да је радио модеран медиј. Глобални гиганти као „Гугл“ и „Епл“ се боре за позицију својих платформи у колима, док радио мора боље да визуелизује свој бренд у колима. 

Шта каже WorldDab na IBC-ју?

Фокус је био на предајницима мале снаге којима се снижава цена инвестиција, а локални емитери имају могућност да остану са локалном покривеношћу. Small scale solution представља решење и за покривеност у тунелима или само дуж аутопута, ако за то постоји интерес.

Ово решење је применљиво за мале заједнице, али може бити и повезано у велику мрежу појединачних предајника мале снаге. На конференцији су представили примере из Италије, Велике Британије и Немачке као успешан модел предајника малих снага.

Метаподаци су неопходни, па DAB скреће пажњу да радио станице нису урадиле довољно и да поред моћних streaming платформи, опасне конкуренције, није довољан монохроматски назив радио станице. 

IBC 2022 је био изузетан: излагачи и предавачи, посетиоци и организација, пратеће активности и сунчани Амсдтердам што се у септембру ретко виђа. Осим лајт мотива да је медијска индустрија преживела, скептици би додали – за сада – главна идеја сајма је да главне идеје нема. Али зато има мноштво бриљантних идеја, смерова и визија, а време ће показати која ће одредити будућност.

Ауторка текста је Зорана Бојичић, извршни директор Сектора технике и продукције РТС Радио Београда