Читај ми!

Брајан Солис: Роботи су већ сада нова радничка класа

"Развој вештачке интелигенције захтева и трансформацију код људи. Гарантујем да ће проблематика етичности вештачке интелигенције ићи руку под руку са динамиком међуљудских односа", тврди говорник и писац Брајан Солис.

Брајан Солис је глобални иновациони аналитичар из Salesforce-a, говорник и писац. Каријеру је почео као програмер у маркетиншкој агенцији оријентисаној ка новим технологијама у Лос Анђелесу. Убрзо су његова интересовања отишла у правцу разумевања промена које технологија доноси у наше животе.

Основао је 1999. сопствену компанију FutureWorkes и за клијенте је имао компаније попут Циска, Конде наста, пива Стела артоа, Сваровски кристала. Његови наступи на технолошким конференцијама и спремност да доводи у питање мејнстрим ставове изазвали су велико интересовање, а 2009. је холивудски глумац Ештон Кучер инвестирао у Солисову компанију, што му је отворило могућност за утицај на много већем простору.

Сврстан је у 100 најатрактивнијих говорника на технолошким конференцијама, а недавно је наступио на A1 Talk хибридној конференцији у Београду.

У овом разговору говорио је о томе како су стартапи променили индустрију, зашто технологију брже прихватају појединци него компаније и каква је судбина радника у свету јефтиних робота.

Помогли сте у изградњи многих стартап компанија и имате велико искуство у различитим областима. Шта препоручујете за стартапе и мала предузећа, а шта великим компанијама? Могу ли „мали" и „велики" коегзистирати на глобалним тржиштима?

Мање компаније и стартапи имају луксуз да могу да послују без оптерећења вишедеценијског рада и репутације, бренда, устаљених процеса и унутрашње политике великих компанија. Разлог зашто су мање компаније ефикасније по много чему од великих јесте управо величина. Бити мањи значи да морате да имате јасан циљ, да сте се окупили са јасном намером, а то омогућава флексибилност и брже пословање, због чега не треба да чуди астрономски успех многобројних мањих компанија и стартапа последњих година.

Данас видимо како велике компаније почињу да се удружују са мањим стартапима или да део својих капацитета реконструишу по узору на пословни модел стартапа. Ова трансформација пословања је битна зато што показује колико су стари начини пословања застарели, а велике компаније не могу да приуште да изгубе трку са временом.

Удруживања великих и малих као и здрава конкуренција мора да постане нови стандард због дигитализације. Пандемија нам је показала колико смо зависни од дигиталних процеса, зато је важно да се у њима „одомаћимо", да нам размишљања о иновативности буду природна. Дисрупција која се у претходној години десила је само почетак свеобухватне технолошке, а са њом и друштвене трансформације. Видећемо све више мањих компанија, све више стартапа који ће попуњавати рупе у новонасталој потражњи нове економије. Живимо у специфичном тренутку историје када се отварају многобројне могућности које ће инспирисати нову генерацију предузетника, али ће у исто време натерати велике компаније да се адаптирају или имитирају пословне моделе успешних стартапа. Коегзистенција на тржишту је не само могућа него и неопходна.

Тврдите да су се друштво и технологија развијали много брже од компанија, због чега?

Потрошачи су увек испред јер диктирају тражњу, а са новим технологијама тај процес је убрзан. Компаније то често не препознају, јер су под фасадом профитабилности уверене да послују успешно. Квартални извештаји расту, наочиглед све је у реду и само се одједном све уруши, потражња нагло спласне, дође до спољних фактора које нисте предвидели, а морали сте. Најбољи пример за то је „Кодак", где је све савршено функционисало док није кренуло низбрдо, а онда није могло да се заустави, јер у страху и паници доносите погрешне одлуке.

Пошто је пандемија убрзала дигитални конзумеризам, а с њим и потрошачке навике и креирање тражње, компаније ће морати или да прате темпо који потрошачи постављају или (још боље) да га предвиде. Неће бити довољно да само посматрају шта се дешава на тржишту, мораће стално да играју активну улогу. У противном ће неизбежно доживети крах, али се то неће десити „преко ноћи" већ постепено. Одлична метафора за то је Титаник – имали су осматрачницу, видели су ледени брег, али га свеједно нису избегли.   

Недавно сте одржали предавање на стручној конференцији А1 Talk коју је организовала А1 Србија на тему „Како користити технологију у служби добра". Да ли мислите да је човечанство довољно сазрело да се носи са друштвеним трансформацијама које ће створити технолошки напредак у блиској будућности?

Искрено не мислим да смо као друштво зрели за промене које нас чекају, зато и радим ово што радим. Покушавам да инспиришем људе и објасним да се морамо променити изнутра, што значи да много тога што смо у прошлости научили и радили прихватимо као нешто застарело како би могли да научимо потпуно нове ствари, усвојимо нов начин размишљања и деловања како бисмо постали успешнији. Друштво је већ имало приступ разним алаткама које није знало како да користи. Да цитирам једну изреку из Спајдермена – „Велика моћ захтева велику одговорност". Мобилне телефоне и друштвене мреже и данас многи користе на погрешан начин, а још се уопште не слажу да је погрешан. Да ли то значи да су друштвене мреже или телефони лоши? Не значи, али исто тако не значи да увек морамо бити зрели за нове технологије. Зрелост се стиче и искуством коришћења, али и ауторитетима и лидерима који нас усмеравају на прави пут. Није неопходно да сви знамо све и добро је када имамо да се ослонимо на некога ко може да предвиди будућност и зна више од нас о одређеној теми, некога ко ће нас критички изазвати и када није угодно, али само тако можемо искуствено и спознајно напредовати, то једнако важи и за појединце и за друштво.    

Како ће се све ово одразити на тржишта рада? Да ли ће роботи постати следећа радничка класа?

Роботи су већ сада радничка класа, било да су у облику машина (роботика) или као процесурање информација и аутоматизација (AI), нова радничка класа је свуда око нас и наставиће да расте. То не значи пропаст за људске раднике, јер је механизација и аутоматизација константа кроз читаву историју, па смо увек налазили начина како да се адаптирамо било редефинисањем старих или креирањем нових облика послова.

Несумњиво је да ће велики број људи морати да се преквалификује за послове будућности (и пословни и државни лидери треба на време да почну са припремама), али ће то отворити врата експанзији такозваних меких вештина (soft skills) које већ сада имају огромну потражњу. Способности попут креативности, емпатије, критичког и аналитичког размишљања, учења и решавања комплексних проблема, дигиталне и медијске писменост (способности разлучивања чињеница од дезинформација) лидерства, организационих вештина и многих других, биће кључне за послове већ у овој деценији. Ако машине могу да преузму свакодневне, рутинске операције, људима остаје да се више баве „умним" стварима.

То опет не значи да ћемо одједном само препустити машинама да раде послове које су људи радили до јуче. Има много простора за кохабитацију човека и машина како би се унапредила продуктивност и ефикасност постојећих послова. Узмимо корисничке услуге на пример. Већ данас имате чет ботове који могу мање или више ефикасно да пружају одговоре клијентима на разна питања, али већина људи и даље преферира комуникацију са правом особом. То значи да ћемо и даље имати потребу за радницима у техничкој подршци и услужним делатностима, али ће они захваљујући вештачкој интелигенцији, сада моћи у секунди да добију релевантне информације и историјат комуникације са особом са којом комуницирају или ће моћи да антиципирају шта кориснику треба. На тај начин ћемо стварати нову вредност, што је и основа сваке иновације.

Дигитализација, паметне технологије, размена података, вештачка интелигенција... све ово ће сигурно створити нове етичке дилеме. Која ће, по вашем мишљењу, бити највећи изазов за човечанство?

Мислим да ће етичност и регулација вештачке интелигенције бити највећи изазов, јер смо као људи пристрасни и биће веома тешко предвидети какве облике пристрасности ће попримити AI, алгоритми и друге форме које ће се тек појавити. Разлог томе је што смо ми навикли да учимо на решавању проблема када се догоде, а не да антиципирамо решења унапред.

Да би разлучили како да сопствене пристрасности не пренесемо на вештачке облике интелигенције, мораћемо да их распетљамо схватимо и решимо, а пристрасности имамо сви, многе од њих су подсвесне. Да би вештачка интелигенција била ефектнија у доношењу одлука, и друштво које га прави ће морати да етички еволуира.

Другим речима, развој вештачке интелигенције захтева и трансформацију код људи. Гарантујем да ће проблематика етичности AI ићи руку под руку са динамиком међуљудских односа. Учићемо како наша друштва да буду инклузивнија, отворенија за сарадњу, како боље разумети друге, радити са више емпатије. Питање развоја вештачке интелигенције неће бити само за „штребере", него и за антропологе, социологе, психологе и лидере будућности. 

Комуникација машина и објекта је суштина интернета ствари. Колико је IoT важан за људе и предузећа данас и колико ће бити важан у будућности?

То је еволуциони процес, јер ће све више машина бити повезане, али у исто време ствара и једну врсту претње коју многи очекују, а тиче се – идентитета машина и злоупотреба које могу проистећи из тога – попут хаковања, експлоатације или безбедносних ризика. Што више операција препуштамо машинама, то ће безбедносни ризици бити већи, јер ћемо се потпуно ослонити на ту врту аутоматизације. С друге стране, користи које ће проистећи из итерација (унапређивање старих процеса) и колаборација (креирање нових процеса) људи и машина ће несумњиво креирати нове вредности за раднике и потрошаче. Те нове вредности ће бити кључне за будућност пословања, али и креирања потпуно нових искуства за кориснике, тако да је IоТ не само важна за будућност, то јесте будућност.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 24. мај 2021, 18:56) - anonymous [нерегистровани]

Sta nam to nudi buducnost ...???

Ako prihvacena i podrzana bude...
U zamjenu za odricanje .
Od Co2.
Od uglja, nafte i urana...
Bolje sutra obecava..
Cistiju atmosferu----zdravije disanje.
Vise zelenih biljaka ---- manje zelenih politicara...

(недеља, 23. мај 2021, 19:45) - anonymous [нерегистровани]

Masine , roboti i kompjuteri..???

Svakim se danom sve vise udruzuju...
Vezu se u neraskidiv lanac...
Ne stvara niko novu radnicku klasu...
Radnicka klasa je zaostala stvar..
Jednostavno. Gasi se njihovo radno mjesto...
Radnika je sve manje u proizvodnji...
CNC masine uzimaju obradu dijelova..
Trake preuzimaju transport..
A roboti na mjestu montaze pritezu zavrtnje..
Stapleri voze paletu u lager i stvljaju je u koordinatama definisanu tacku..
Drugi uzima sa druge strane i prenosi u isporuku naruciocu...
Radnicima se oduzima klasa. Trazi se drugi posao...
Niko ne stvara novu radnicku klasu. Nikome nije potrebna..
Lijepom svijetu je potrebn novi energetski sistem...
Da se izbace iz upotrebe fosilna goriva ugalj, nafta gas i drvo.
Ne treba nam vise Co2 u atmosferi. Ne trazi se nikakva tranzicija...
Traze se nova rjesenja i funkcije u energetici..
Postoje vec novi modeli za mini turbine u mini elektranama..
Koje ce dati mnogo vise energije uz upotrebu malih kolicina vode.
MMf nudi visoku pomoc i visoke kredite...
Ali kome da se da..
Kako doci do ministarke.
I uspostaviti vezu sa virusima i mikrobima...
Bla, bla, bla, bla........



(понедељак, 17. мај 2021, 10:55) - Цвикераш из задње клупе [нерегистровани]

Бесмислица

Роботи су МАШИНЕ. Вештачка интелигенција још увек не постоји, а и кад буде постојала биће интелигенција МАШИНЕ. Класизам је непримењив на МАШИНЕ, јер су оне неживе, па макар могле да поразе живог Каспарова. Шта је следеће, да се клањамо ровокопачу!?!?

(петак, 14. мај 2021, 13:06) - anonymous [нерегистровани]

džaba


.

(среда, 12. мај 2021, 10:14) - anonymous [нерегистровани]

Analiticar vs filosof

Jedan od najmudrijih ljudi dvdesetog veka "Jiddu Krishnamurti" je u svojim dijalozima skrenuo paznju na negativan uticaj koji ce vestacka inteligencija imati na ljudsko drushtvo.