Читај ми!

Колики су заиста утицај, зарада и одговорност јутјубера и инфлуенсера

Најразличитији садржаји гигантске електронске џунгле удаљени су нам само један клик. Конзументи смо сви, али јутјубери и инфлуенсери са других мрежа највећи утицај имају на најмлађе. Будући да је у питању бављење јавним послом, морала би да се знају правила у вези са плаћањем пореза, превљењем садржаја и, посебно, да се зна коме је тај садржај намењен.

Младима је одувек било важно шта кажу и поручују вршњаци. Томе се придаје већи значај од онога шта ће рећи родитељи.

У време интернета, када млади сваког дана проводе више од 120 минута на друштвеним мрежама и тамо прегледају на десетине метара „скролованог садржаја“, тежиште се помера на поруке које долазе са екрана, али екрана мобилног телефона.  

Деведесет одсто младих окренуто је друштвеним мрежама и 74 одсто сматра да су јутјубери и инфлуенсери медији као и традиционални. Због тога треба да их прате и родитељи и чују њихове поруке.

Специфичост младих људи је што на мрежама мање проналазе вести и политику. За њих су друштвене мреже више заједница, место где имају вршњаке, другове, место где разговарају, то је врста простора који је некада коришћен за комуникацију и дружење који су се обављали у реалном животу. 

Када се то све узме у обзир, утицај на младе је огроман. Многи се поистовећују са својим идолима са интернета, а неретко желе да и сами постану инфлуенсери због статуса звезде и, како се верује, велике зараде.   

„Много важније од тога колико ко зарађује од јутјубра и инфлуенсера је колики утицај они имају на младе. Истраживање које смо спровели показало је да 44 одсто младих признаје да на њих утичу инфлуенсери, али да тај утисак није снажан, међутим, утицај расте како се спушта старосна граница – у групи од 12 до 14 година утицај је далеко већи него код старијих од 20 година. Млади између 25 и 29 година у смислу подложности утицају више личе на оне који су старији од 30 година“, наводи Бојан Клачар из ЦЕСИД-а говорећи о резултатима истраживања које је УСАИД заједно са ЦЕСИД-ом покренуо у оквиру пројекта „Нова писменост“.

Сваког минута само на Јутјуб пристигне више од 500 сати материјала. Када је почињао 2005. године, био је мрежа где су људи постављали своје искуство, снимке са путовања, како нешто поправити, направити. Сада имају канал на овој платформи значи имати сопствени медиј и бити инфлуенсер значи имати мали бизнис.

„То су медији. А ако говоримо о томе да је то озбиљно бављење јавним послом, порез је један део тог разговора, други део је садржај, трећи је коме је тај садржај намењен. Морамо да разговарамо о томе како као држава, друштво, родитељи, као конзументи садржаја да приступимо садржају на начин да одговара тој количини утицаја који инфлуенсери имају“, објашњава Дарко Соковић, директор програма Нова писменост.

После деценију и по постојања ове врсте посла, и даље се говори о њој као новој или релативно новој индустрији зато што су у питању медији – то су људи који се боре за исту публику као и ТВ станице, они аудио-визуелно стварају, а имају и приход од тога.

Став Пореске управе је да тај посао мора да се опорезује.

У Србији има више од 250 канала са 150.000 претплатника, истиче Јасенка Марко експерт за Јутјуб, и указује на то да међу њима има и малолетних лица. Родитељи можда у тим случајевима нису ни упућени која су њихова права и обавезе.

„Одговорност мора да постоји и од стране инфлуенсера да плаћају порез, али и од стране државе да омогући да све буде једноставно и јасно“, закључио је Клачар.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 22. окт 2020, 02:38) - anonymous [нерегистровани]

Paja Patak ekonomija

Takozvani "jutjuberi", "influenceri" i drugi lovci u mutnom, koji šire razne dezinformacije po društvenim mrežama, su u stvari prevaranti. Oni žive od naivnosti i gluposti onih koji koriste njihove "usluge". Nije nimalo čudno da se najviše upecaju mladi, neiskusni i neupućeni ljudi. Što je neki tekst šokantniji, to ga više ljudi klikne i ovi prevaranti zarade više novca. Ali po logici stvari, korektni i naučno utemeljeni tekstovi niti su šokantni niti uzbudljivi Oni su po svojoj prirodi velikoj većini laika dosadni i podsećaju na školske zadatke. Dakle što neistinitiji, gluplji i bezvezniji tekst, utoliko veća zarada. Time ove kompanije kao Youtube u stvari aktivno finansijski podstiču širenje neistina i gluposti. Zato to treba žestoko oporezovati kao šund u svim zemljama, da bi se širenje neistina i gluposti manje isplatilo. Naravno uvek i u svemu postoji i poneki izuzetak, ali ko ima nešto pametno da kaže, on to može kazati i na drugi način, a ne preko ovih kanala.

(недеља, 18. окт 2020, 18:18) - anonymous [нерегистровани]

porez

Osnovna pretpostavka svih nasih zakona je da kad se zakon objavi u sluzbenom glasniku on postaje poznat svim gradjanima ove drzave, sto je u praksi nemoguce i postoji ogroman broj zakona i ostalih propisa kojih gradajani nisu ni svesni i tu je osnov svih problema, pa i ovog.

(недеља, 18. окт 2020, 14:21) - anonymous [нерегистровани]

rešenje

Morate shvatiti da jutjuberi nisu svi kao baka prase. Ima ljudi koji se bave i ozbiljnim i korisnim temema, koji od toga zarađuju malo, tek toliko da prehrane svoje porodice. Oni su se snašli da ni iz čega naprave nešto i troše novac koji dobijaju iz inostranstva u svojoj zemlji. Ljudi su sad zatečeni, jer većina nije ni znala da treba da plaća tolike poreze. Nigde se o tome ranije nije govorilo u medijima. I nisu samo oni u pitanju, nego sad ispada, da svako fizičko lice koje je primilo novac na devizni račun iz inostranstva mora da plati ogroman porez oko 50% u proseku. To je veliki broj ljudi. A 99% njih nije plaćalo. Mislim da je greška zašto građani ranije nisu upoznati, od strane države, sa ovim propisima, jer ipak smo mi fizička lica, a ne pravna. Nemamo knjigovođe i pravne savetnike. Sad ako bi se išlo na to da se striktno primeni zakon i naplati sve retroaktivno, to bi za mnoge značilo kraj sa poslom, dužničko ropstvo, možda i krivično gonjenje. Ogroman novac u devizama koji se sliva iz inostranstva u zemlju bi presušio. To nije dobro ni za državu a ni za građane. Realno je da treba da se nađe razumno rešenje za ubuduće i da porez plaćaju svi, ali ne po ovoj stopi i ne retroaktivno. Postoji i peticija ne uništavajte frilensere