KujsgmlUtssu10p – како да попамтимo све те лозинке

Интернет лозинке морају бити дуге, комплексне, и у идеалном случају, за сваки налог на интернету морамо имати посебну лозинку. То компликује наш дигитални живот. Но, постоје трикови који могу да помогну.

Укинути лозинке – за многе кориснике интернета би то било право решење. Али, то није тако једноставно. Комбинација корисничког имена и лозинке је на интернету најраспрострањенија метода пријављивања на разне друштвене мреже, портале за шопинг или форуме.

Многи корисници олакшавају хакерима ствар тако што примењују лозинке које то – нису. Тако „12345678“ и „password“ још увек спадају у најомиљеније шифре, наводи Универзитет у Потсдаму у једној анализи.

То има свој разлог, јер се многи питају – како да уопште запамтим толико различитих лозинки? Но, и то је могуће – уз техничку помоћ.

Ево најбољих метода, њихових предности и мана.

Менаџер лозинки

Password-manager памти све наше лозинке и учитава их када се укаже потреба. На рачунару су логин-подаци тако увек спремни. Добри програми за менаџмент лозинки у стању су и да смишљају лозинке које је врло тешко „провалити“.

У Епловим апаратима већ постоји такав менаџер лозинки, а њих нуде и интернет-прегледачи Гугл Хром и Мозила Фајерфокс. Додуше, такви менаџери онда функционишу само у оквиру тих прегледача.

То може бити мана, каже Јан Шислер, уредник рачунарског магазин ct.

„Када користим више прегледача, или радим са апаратима који немају дати прегледач, онда имам проблем, јер у таквим случајевима немам при руци лозинку“, објашњава Шислер.

У таквим случајевима помаже „прави“ менаџер лозинки. Онај ко хоће да користи такав програм неког комерцијалног понуђача, мора да се претплати и рачуна са трошком од 10 до 40 евра годишње. Предност таквог менаџера је што је за приступ свим лозинкама довољно једном укуцати главну, тзв. мастер-лозинку. А она мора бити посебно добро одабрана, јер онај ко њу „прође“ има приступ свим лозинкама на свим налозима једног корисника. Односно, његовом комплетном дигиталном животу.

Такав менаџер лозинки има и ману – да бисмо користили лозинке на различитим платформама као што су рачунар, паметни телефон или таблет, оне се морају преносити из апарата у апарат преко интернета. Наравно да је тај пренос шифрован, али и поред тога постоји одређен ризик.

„Морамо имати поверење у фирму која нам је продала менаџера лозинки, то јест, морамо бити уверени да се меморисање и преношење лозинки врши по довољно добрим стандардима“, каже о томе Шислер.

УСБ-стик

Они које плаши пренос лозинки преко интернета, могу да их учитају на УСБ-стик или меморијску картицу, при чему ови морају имати добар систем обезбеђења.

Тако има стикова са тастатуром, који функционишу тек када се укуца одређена комбинација бројева. А ту су и меморијске картице које се бежичним путем повезују са мобилним телефонима и функционишу само када је одређен телефон у близини картице.

Мана те методе – носач података се мора увек имати при руци.

Биометријски поступак

Многи сматрају да је ово посебно сигурно решење, јер не мора да се памти ниједна лозинка – па ни она „главна“. За приступ је довољан отисак прста или препознавање лица. Тиме се већ служе многи произвођачи телефона. Камера скенира лице, и ако је то власник чије је лице меморисано, телефон се „откључава“.

И метода са отиском прста постоји већ дуго. Многи лаптоп-рачунари имају црне, мале прорезе – када се преко њих превуче прст, рачунар може да очита отисак прста. А такви „читачи“ могу и да се одвојено купе и повежу са рачунаром преко УСБ-улаза.

Мана те методе је што у апарат мора бити уграђен посебан сензор за препознавање, а хакери су већ много пута показивали да та техника није баш тако поуздана – успевали су да је са лакоћом изиграју.

Друштвени налог

Друштвени налог је нека врста „малог менаџера лозинки“. Пре свега Фејсбук нуди могућност да преузме контролу приступа другим налозима. Тако се, на пример, у разне интернет-продавнице може „ући“ и са лозинком која се користи за Фејсбук.

Предност: довољно је упамтити само једну лозинку. Мана: наши подаци су у рукама „Фејсбука“. А тај концерн је већ више пута показао да хоће да „усиса“ што је могуће више информација о нама.

Оловка и папир

Записивање можда звучи глупо, али – није глупо. Они који ионако са собом носе календар или роковник, могу да лепо запишу себи унутра све лозинке, и да их прикрију, на пример, као део неке реченице, пасуса или приче.

Пример: „Ко у јендеку спава – грбава му леђа. У то сам се уверио 10 пута“. У овом случају почетна слова сваке речи заједно са бројем 10 могу да служе као лозинка (KujsgmlUtssu10p). Или свако друго слово једне речи. Или се рачуна само половина уписаног броја. Ту се може пустити машти на вољу.

Мана – ако заборавимо роковник у возу или ресторану, наш дигитални живот ће ући у тешку кризу.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 24. феб 2020, 20:37) - anonymous [нерегистровани]

Password-manager

Naci ce braca nacin da i u njega zavire.

(понедељак, 24. феб 2020, 06:00) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Koristim

olovku i papir, snimim pa posaljem samome sebi elektronskom postom i sliku sacuvam u telefonu.