Климтове „Водене змије“ после шест деценија скривања у Галерији Белведере

Седам година су Белведере и Музеј Ван Гога из Амстердама припремали ову изложбу. Резултат је истраживачки пројекат о Климту у ширем контексту Модерне, то је атракција. У међувремену се појавила још једна непланирана – Климтове Водене змије.

Отета од јеврејске власнице, део нацистичке збирке, после рата показана па сакривена, слика је годинама чамила затворена у бесцаринској зони у Сингапуру, док није продата садашњем власнику за 160 милиона евра.

Змије су онда биле скандал, због геј еротике; данас јер указују на драстичну разлику између инвестиције и шпекулације.

Југендстил није имао стилских следбеника. Али је имао претече. Шта је Климт преузео од Ван Гога, Матиса и других савременика?

„Најпре композицију где Ван Гог ради са хоризонталним сегментима и онда их нагиње у хроматску перспективу. Види се како Климт од 1904. преузима јаки нанос боје. На Климтовом Дворцу на језеру Атер одмах се препознаје пастозни дуктус, структура, али и иста енергија у дрвећу, у бојама пурпур и лила. Вангоговске су и линије на Климтовим пејзажима, где су цвеће и руже затворене у контуре“, објашњава Едвин Бекер, кустос Музеја Ван Гога у Амстердаму.

„Од Матиса је Климт преузео инспирацију за свој касни опус, кад консеквентно користи јаке боје и тражи ефектне комбинације форми и боје. Климт је у томе био врло структуралан, што је још један елеменат где се приближио Матису и фовистима. Како јаки колористички контрасти у Фову иду много даље од реализма портрета или природе, било је то чисто сликарство које га је фасцинирало код Матиса“, наглашава Маркус Фелингер, кустос Галерије Белведере.

Водене змије су настале у исто време када и Матисова Жена са шеширом и Пикасове Госпођице из Авињона. Између ватри фовизма и нестабилне геометрије кубизма, Климт је остао у техници византијских икона и италијанске ренесансе. Данас су сви непроцењиви, Климт уз то и политички актуелан.