„Ватре“ љубави у Југословенском драмском позоришту

Представа Ватре Марије Веласко, инспирисана истоименим делом Маргерет Јурсенар о античким митовима и љубави, у режији Карме Портачели, у Југословенско драмско позориште доноси несвакидашњу сарадњу и необичну представу у којој нам античка митологија помаже да разумемо савремене теме.

Јурсенар је митове осавременила 1957. године, а Марија Веласко их актуелизује, дајући ново знчење које у обзир узима наше доба и феминистичку револуцију.

„Прича почиње љубавним ломом главне јунакиње. То је наводи да истражује све врсте љубави и током представе је доводи до нивоа у којем можда можемо да докучимо како све жена може да разуме и доживи љубав“, наводи Марија Веласко, ауторка драме.

Драма Ватре нуди посебан приступ античким митовима и теми љубави. Конципирана је као дијалог две жене. Главна јунакиња је Она, дакле било која жена. Она се у кризи након љубавног бродолома за помоћ обраћа психологу са именом античке лирске песникиње Сапфо.

Осом мудрог дијалога две жене, ту су и монолози Федре, Антигоне, Клитемнестре, Ахила, Хиполита и других античких ликова који говоре о љубави и њеној еволуцији кроз време.

„Она, Он и митолошки ликови су у нашој представи људи. Главна јунакиња је сломљеног срца након љубавног краха, долази код психијатра која је, у ствари митолошка Сапфо. Она објашњава да су сва наша искуства, све што носимо у себи део прошлости и саветује да зато чита античку класику“, објашњава Карма Портачели, редитељка представе.

Главна јунакиња је Она, жена која има потребу да рационализује своје емотивне ломове. Тумачи је глумица Слобода Мићаловић.

„Та Она, заправо не преза да тражи помоћ. Дошла је до тачке када више не може сама да реши тај љубавни проблем. Ми овде говоримо о дубоко љубавним проблемима, не о неким површним комуникацијама“, истиче Слобода Мићаловић.

Глумци Наташа Тапушковић, Милена Васић, Никола Ракочевић, Дамјан Кецојевић, Ива Манојловић, Роса Ремон, Кивани Хулиан играју наше савременике са митолошким именима.

Представа Ватре је део великог пројекта Уније театара Европе у коме се у седам копродукција удружује петнаест позоришта. Представе ће, укљућујући и Ватре Југословенског драмског, половином фебруара бити изведене на фестивалу у Порту.