Повратак на „старе даске" - „Хазарски речник - Ловци на снове“ 17. септембра у Народном позоришту

После неколико месеци, један од најлепших балета поново је на Великој сцени Народног позоришта. Реч је о комаду „Хазарски речник - Ловци на снове“ према мотивима романа Милорада Павића, који се изводи у копродукцији са земунским позориштем „Мадленијанум“.

Ближи се поновно извођење балета који је рађен по мотивима дела преведеног на више од 40 језика. 

Радило се у складу са условима које је пандемија донела, и публика ће ускоро моћи да ужива у балетским бравурама.

„Тема о нестанку једног племена увек је, мислим актуелна, и после нашег одличног гостовања на два фестивала, са одличним одзивима и критикама, и најављених гостовања у Мексику и Бразилу, која су ипак поремећена због ситуације, једва смо чекали да дело поставимо и радимо на нашим даскама", рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Константин Костјуков, уметнички директор Народног позоришта.

Костјуков је додао да су играчи балета све време пандемије покушавали да своју форму и кондицију одрже радећи и вежбајући у кућним условима.

Најавио је да се 17. септембра, у 20 сати, у Народном позоришту почиње са играњем Хазарског речника, у режији Ливије Пандур, а да се првог октобра очекује обележавање 180 година рођења Чајковског, који је био од велике важности за балетску уметност.

Тог дана, на програму је гала концерт посвећен делима великох композитора.

„Ми ћемо јако брзо да уврстимо јако брзо цео репертоар, ја се надам, ево иде и класика, па Ко то тамо пева, Божићна вечера... Публика чека представу коју воли, свако има нешто своје", додао је Костјуков.

Позив младима да се „друже с балетом"

Говорећи о наступима у земљама Латинске Америке, наводи да је сарадња одлична, али да је због пандемије била мало успорена. Нада се нормализацији и јачој сарадњи.

Са данашње позиције директора у установи какво је Народно позориште, Костјуков каже да је задовољан оним што је постигао, и да би опет изабрао исти пут у животу. Осврнуо се на причу из дечачких дана о истовременој љубави према балету и клавиру и на крају рекао да се одлучио „за оба", јер „једно без друго не могу".

Када је реч о младима и балету у Србији, Костјуков примећује да је интересовање велико, али највише међу девојчицама. Дечаке мало мање интересује, али, каже, генерално у свету постоји исти проблем.

„Позивам младе генерације да се друже са једном предивном уметношћу какав је балет. Предивна је музика, предивне су представе, а ми смо ту да им помогнемо максимално", искрен је Костјуков.

Говорећи о Народном позоришту које је једна, како каже „велика индустрија", са пуно ансамбала и исто тако пуно проблема, рекао је да се током пандемије ипак, радило. Радило се на реновирању и сређивању унутрашњих просторија, гледалишта, поправљали су се костими, техника, састанци су били редовни...

На крају, једна краћа пауза у послу, како Костјуков искрено каже, била је прилика да се посвети својој деци, иако, тврди, „генерално Народно позориште није ни престајало са радом".