Trag u prostoru: Ljute protivnice prašine

Mnogo šta se menjalo kroz istoriju. Mnoge sprave, mašine i uređaji su vremenom nestali ili su potpuno zamenjeni naprednijim. Metla je od davnina ostala gotovo ista. Pouzdane činjenice govore da su se usisivači pojavili tek pre nešto više od sto godina. U ozbiljnu konkurenciju s metlom ušli su posle Prvog svetskog rata, ali ni ceo veka im nije bilo dovoljan da potpuno potisnu metle iz našeg života.

Metlom se čovek služi verovatno još od praistorije. U Bibliji se metla spominju čak na devet mesta. Pojavljuje se na egipatskim crtežima. Kod Rimljana su "metači svetilišta" mogli da budu samo posebno zaslužni građani. U staroj Grčkoj metla je oruđe boginje Hekate, zaštitnice magije i tajnih učenja, koja je bila trostruko božanstvo: na nebu boginja meseca, na zemlji porođaja i mladih, a u podzemnom svetu vladarka podzemnih sila. Metla se javlja u mnogim narodnim predanjima, a veruje se da štiti ljude i domaćinstva od zlih sila i nečistoće.

Budući da je otelotvorenje plodnosti, često je sastavni deo svadbenih rituala, pa je mladenci preskaču za novi početak, raskid s prošlošću, spajanje dve porodice i stvaranje novog domaćinstva. I danas se veruje da sreću donosi metla okrenuta prema gore, ali i verovanje da nikad ne treba nositi staru metlu sa sobom kada se selite. Jednostavno bacite staru i kupite novu metlu za novu kuću.

Metlarstvo se razlikuje od drugih zanata i po tome što se ne uči u školama već se veština prenosi s generacije na generaciju, od starijih i iskusnijih na mlađe, direktno u proizvodnji, ali malo ko zna da je naša zemlja četvrti izvoznik metli na svetu, posle Kine, Šri Lanke i Meksika. Najviše ih izvozimo u Italiju, Nemačku, Švajcarsku i Francusku. Srbija je svetska sila u proizvodnji metli. Metla je naš najkonkurentniji proizvod, zahvaljujući ponajviše vojvođanskom sirku metlašu, za koji kažu da je najkvalitetniji na svetu.

broj komentara 0 pošalji komentar