ТВ фељтон – Интервју са Лакснесом

Често чујемо изреку да музика спаја људе. Додајемо и књижевност. Исланд, „земља ватре и леда“, географски не тако близу Србије и туристичка дестинација коју ретко ко посећује са ових простора, ипак нам је позната и блиска, захваљујући књизи.

У лето 1972. године, Халдор Лакснес, добитник Нобелове награде за књижевност 1955. године, у свом дому у Рекјавику, угостио је екипу ТВ Београд, којој је дао интервју. „Ако човек пише само због Нобелове или било које друге награде, онда ће наравно престати да пише чим добије ту награду, јер даље писање нема више никакве сврхе", казао је Лакснес, који је након добијања престижног признања написао још 18 дела. „Ја сам радник и покушавам да радим добро и то је једино што ме занима", рекао је Лаксенс говорећи о свом раду. Открио је и како изгледа његов радни дан, зашто воли да пише на матерњем језику, исландским средњовековним сагама-коренима исландске књижевности, као и о томе шта највише воли да чита.

Халдор Лакснес (1902-1998) аутор је више од 18 романа, од којих су најзначајнија „Исландско звоно", „Поново нађени рај" и „Самостални људи", преведена и на српски језик. У Рејкјавику, престоници Исланда и његовом родном граду, данас постоји и легат „Кућа Халдора Лакснеса".
Интересантно је рећи да је Светски дан књиге-23. Април, који је UNESCO установио 1995,, у знак сећања на исти дан 1616, када су умрли Мигел де Сервантес, Вилијем Шекспир, Инка Гарсиласо де ла Вега и Ђозеп Пла, дан рођења Халдора Лакснеса (23. април 1902.)

број коментара 0 Пошаљи коментар