Други век – Светозар Цветковић

Од почетка филмске каријере, а то је било пре више од тридесет година, Светозар Цветковић се наметнуо као посебна појава у нашој кинематографији. Најпре ликом, а потом и улогама које бирају глумца и од њега, осим доброг познавања заната, захтевају продуховљеност, интелектуално улагање и рељефно наслаган живот.

Мало је оних који као Светозар Цветковић умеју да глуме без иједне изговорене речи, и да у упечатљивим монолозима, који захтевају сугестивну али у нашем филму све ређу чисту артикулацију, поентирају на дугачким текстовима.

Обележили су га филмови Душана Макавејева, Жике Павловића, Мише Радивојевића, али и он њих. Поред Факултета драмских уметности кроз који га је водила Огњенка Милићевић, велики филмски аутори јесу Цветковићеви филмски и животни, универзитети. На њима је обухватио оне ширине којима лакше и са више задовољства допире до суштине задатих карактера.
И уз помоћ којих је мале улоге, попут Зунзаре у "Глувом баруту" или младића у "Времену чуда" утиснуо у антологије глумачке уметности. О њима и још неким важним људима и појавама у својој каријери, Светозар Цветковић говори у овом издању Другог века.

Уредник и аутор је Небојша Поповић, редитељ Владимир Момчиловић, сниматељ Дарко Бурсаћ.

број коментара 0 Пошаљи коментар