Породичне оазе грађанске Србије: Браћа Настасијевић, 1. део

Као њихови преци с краја 18. и почетка 19. века, Настасијевићи ће остати запамћени по свом изузетном уметничком дару и богатом стваралачком опусу.

Живорада, Момчила, Светомира и Славомира људи су доживљавали као целину, као Настасијевиће. Они су немали број пута заједно стварали, али су се сви слагали да је покретачка и духовна снага породице ипак била само у једном од њих, у Момчилу Настасијевићу, о коме се и даље говори као о загонетном песнику.

Настасијевић је умро 13. фебруара 1938. године после дуже болести у четрдесет четвртој години. Потпун увид у опус био је могућ тек после његове смрти, када је трудом Момчилове породице и пријатеља објављено прво издање сабраних дела, 1939. године: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче, Драме, Музичке драме, Мисли и Есеји.

Момчило Настасијевић није припадао ниједној књижевној групи, није се наметао тадашњем јавном књижевном животу, који можда и није био спреман да прихвати оригиналност његових поетских стремљења, што је за дужи период условило да песник остане на маргини српске историје књижевности. У емисији говоре: професор Владимир Димитријевић, др Владимир Вукомановић Растегорац, проф. др Предраг Петровић, др Бојан Јовић, Оливера Стошић Ракић.

Реприза, 30. мај у 00:05 и 08:05

број коментара 0 Пошаљи коментар