313: Благословен који долази у име Господње, 5-14

Мучеништво и потоци хришћанске крви проливени почетком 4. века на страшан су начин обележили последње раздобље владавине цара Диоклецијана.

Крајем трећег века Римско царство је у хаосу. Диоклецијан, који је  284. године у Никомедији изабран за цара,  извршио је реформу врховне власти променом принципата у доминат, по коме цар постаје господар свих својих поданика. Како би ојачао контролу над целим Царством, Диоклецијан уводи тетрархију, владавину четири владара. Он и Максимијан су као цареви, августи, управљали источним и западним делом Царства,  а војсковођама Галерију и Констанцију Хлору је додељена титула цезара, помоћника и бидућих наследника.
Диоклецијанове реформе,  убрзо су показале резултате. Широм царства покренути су јавни радови, у ковнице новца уведен строги ред, обнављани су градови, грађени путеви.
Негде пред крај своје владавине, 303. године, Диоклецијан предузима један контроверзан потез. Доноси едикт којим се покреће нови прогон хришћана. По закону, у свим провинцијама Царства,  цркве су морале бити срушене до темеља, док је смртна казна изрицана свима који се дрзну да држе тајне скупове ради богослужења.

Учествују: академик Ненад Камби; проф. др Радивој Радић; Проф. др  Славко Ковачић; проф. др Јошко Беламарић; проф. др Ремо Качити; др Алка Старац, Бора Димитријевић; Миша Ракоција; проф. др Радомир В. Поповић

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста: проф. др Радивој Радић; редитељ: Татјана Феро; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Горан Мијић

Реприза, 06. април у 10:21

број коментара 0 Пошаљи коментар