Право на будућност: In memoriam Загорка Голубовић

Избор начина живота и поглед у будућност

О месту и улози културе у друштву и свакодневном животу у Србији говори др Загорка Голубовић, социолог и антрополог.

Као резултат истраживања у оквиру пројекта "Политика и свакодневни живот", дошло се до закључка да се култура налази на последњем месту како у друштву тако и у држави, и не служи својој сврси.

Како грађани Србије доживљавају друштво у којем живе и шта за њих значи култура, у којој мање или више (не) учествују?

"На основу одговора, уочавају се три опције. Прву смо означили са "осмишљени живот". То су одговори грађана који сматрају да је култура јако значајна за осмишљавање и њиховог приватног и друштвеног живота. Они настоје да буду активни учесници у културним догађајима, и то не само оним из такозване забавне културе.

Други су "конзументи културе", они који култури не дају тако велики значај, али посећују повремено позоришта, биоскопе, неке естрадне концерте, тј. они су само потрошачи културе.

Трећа група је најбројнија, назвали смо је "голи живот". То су они који кажу: "Шта ме питаш за културу, немам могућности да се бавим културом. Немам пара за културу", или "Култура ме уопште не интересује". Они сматрају да је култура нешто без чега се може живети, као нешто спољашње. Ове испитанике можемо, условно речено, сврстати у две подгрупе. Има оних који бедно живе и једва преживљавају. Они кажу шта ме питаш о култури кад једва преживљавам. Друга подгрупа су они који културу схватају као испразну забаву, као естрадну културу, као припадност гомили. Култура им служи само да се "опусте" од умора или стресова, или да се укључе у масу која учествује у испразним забавама, да би доживели неко привидно заједништво."

Циљ овог истраживања је био да се установи како грађани доживљавају културу и колико је култура присутна и значајна за њихов друштвени живот.

Истраживање је показало да је култура у процесу транзиције јако маргинализована. Такође су у последњим истраживањима приметне промене у начину погледа грађана на своје могућности избора начина живота, јер су раније већином сматрали да су држава, институције и политичари одговорни за оно што нам се догађа у свакој области живота, па и у култури.

Истраживање је такође показало да сазрева свест да сами бирамо велики део онога од чега зависе квалитет нашег живота и будућност.

Уредник: Радослав Московлић

број коментара 0 Пошаљи коментар