Nova pravila za ulazak u evropsku porodicu - više politike, manje birokratije

Više politike, predvidivosti i dinamike, tako evropski zvaničnici nagoveštavaju šta donosi nova metodologija proširenja, koja bi trebalo da bude objavljena 5. februara. Biće to više nacrt nego kompletan dokument, tvrde upućeni, jer se još traga za konsenzusom unutar Unije o smernicama za Zapadni Balkan.

Kratak rok da se propiše proširenje, a pomire stavovi unutar Evropske unije - nasuprot zemalja koje Zapadni Balkan bez reformi ni pedalj dalje neće pustiti, one koje sadašnja metodologiju ne bi ni menjale.

Očekuje se za početak, dovoljno opšti dokument, a detalje će pravnici, verovatno, razrađivati mesecima.

Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji kaže da metodologija ne predstavlja "da" ili "ne".

"Srbija će biti deo EU. Ono što mi radimo, jeste kako da promenimo metodologiju da bismo dotle stigli. Princip nove metodologije Evropske komisije jeste da bude više političkih elemenata, a manje birokratije u pregovorima. Naglasak je na političkim elementima. Važno je da bude što više dinamike, da se brže odvija proces i treći element je predvidivost, da nema sumnje da li će se to dogoditi ili ne", kaže Fabrici.

Tektonske promene od februara u evrointegracijama ne treba očekivati. Upućeni, ipak, nemaju dilemu - u evropsku porodicu više se neće ulaziti na dosadašnji način.

 

 

"Nažalost, ništa nam ne ide na ruku, ali ono što je značajno da to pokazuje da ne postoji jasna unutrašnja kohezija unutar EU kada je u pitanju odnos prema Zapadnom Balkanu", kaže Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

Umesto otvaranjem poglavlja, fazni pregovori sa Unijom - glavna promena koja će se izvesno desiti, tvrde upućeni, opisujući je kao moguću prečicu do privilegija članstva, ako država sprovodi reforme.

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike kaže da se određene koristi ostvaruju već u toj fazi kada se taj neki paket, ta neka faza ostvari.

"Da li će to biti strukturni fondovi, da li će to biti mogućnost da naši službenici, naši zvaničnici učestvuju u diskusijama u Briselu - ja mislim da je to za nas već jedna velika korist u odnosu na sadašnju situaciju, gde smo potpuno isključeni iz svih procesa odlučivanja i diskutovanja u Briselu", rekla je Lazarevićeva.

Sve su oči uprte u mogućnost da nova metodologija otvori vrata kohezionih fondova, bez kojih nema razvoja do evropskog standarda.

Ti fondovni su, u odnosu na pretpristupne iz kojih sada koristimo 200 miliona evra godišnje, ogromni. Kažu da su godine potrebne da se za njih spremimo. Sudeći po sajtu resornog ministarstva, izgleda da počinjemo.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 26. jan 2020, 21:52) - anonymous [neregistrovani]

Pristupanje eu

Bla bla bla..... Nakon 20 godina, Nova pravila bla bla bla.....