Odalović: Podela imovine pri kraju, Srbiji pada veliki teret sa leđa

Podela imovine diplomatskih predstavništava bivše SFRJ širom sveta još nije završena, ali se konačno privodi kraju, kaže generalni sekretar MSP Veljko Odalović i ističe da je Srbiji, prodajom i podelom određenih objekata, pada veliki finansijski teret s leđa.

Veljko Odalović, koji je predstavnik Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, koji se sastao posle sedam godina, pre desetak dana u Beogradu i pri tome doneo niz konkretnih odluka, najavljuje novi sastanak krajem februara iduće godine u Sarajevu.

Odalović veruje da će se privesti kraju posao koji je decenijama opterećivao pre svega Srbiju. 

"Vidi se put i izlazak iz te šume, više nemamo nepoznanica", rekao je Odalović za Tanjug.

On kaže da je preostalo da se donesu još neke odluke, poput fizičke podele četiri velika kompleksa koja nisu mogla biti predmet raspodele, a to su Brazilija, Adis Abeba, Nju Delhi i Moskva.

Kad je reč o Moskvi, do kraja godine će predstavnici zemalja sukcesora u ruskoj prestonicina licu mesta razgovarati i razmeniti ideje o mogućim modalitetima podele objekta ili nekim drugim predlozima.

On kaže da je Srbija zaitneresovana da, ako zemljište ne bude predmet prometa, objekat ostane Srbiji jer ona ima strateški interes za tu zemlju, a to bi bilo kompenzovano ostalim sukcesorima.

Za Braziliju je, navodi, postignut dogovor o fizičkoj deobi, a Srbiji će pripasti centralni rezidencijalni deo sa hektar ukupne površine.

Ekspertski timovi treba da naprave predlog fizičke podele objekta u Nju Delhiju i očekuje se da Srbiji pripadne oko 1.000 kvadrata poslovnog prostora i oko jedan hektar površine zemljišta.

Predmet raspodele su objekti u Kipru, Bukureštu, Sofiji... 

Među objektima koji će biti predmet raspodele su objekti u Kipru, Bukureštu, Sofiji...

Problem je Adis Abeba, gde su etiopske vlasti obavestile Srbiju da objekat nije naš i da moramo da ga napustimo, a Odalović navodi da taj objekat ne pripada Srbiji nego je predmet sukcesije i pravo na njega polažu sve strane.

On navodi da u postupku razjašnjenja statusa, između ostalih i objekti u Kopenhagenu i Varšavi.

Vlasti danske prestonice obavestile su Srbiju da 2025. godine ističe ugovor o dugoročnom korišćenju i da naša zemlja, ukoliko želi da nastavi zakup na još 25 godina, mora da uplati još 2,622 miliona evra.

"Sa ministarstvom finasija smo u fazi usaglašavanja, da vidimo šta je stvarni ekonomski itneres, da li sačuvati taj objekat, koji opet neće biti naše vlasništvo nego ćemo ga koristiti u narednih 35 ili 50 gidina, u zavisnosti od modela koji izabremo", navodi Odalović.

Slična situacija je i u Varšavi, gde treba uplatiti 3,275 miliona evra ukoliko Srbija želi da koristi objekat.

"Svim zemljama je ponuda stavljena na sto. Sukcesori nisu voljni da se naknadno izjašnjavaju o ova dva objekta, tako da ćemo sačekati", navodi Odalović.

Odgovor i odluka sukcesora

Kaže da se pojavila i imovina koja nije bila evidentirana, u Draču i Tirani, te stan u Londonu, kao i da su sukcesori tražili da se reši pitanje statusa desetak stanova vojnihpredstavništava.

On navodi da širom sveta u Africi, Aziji, Latinskoj Americi i nekim drugim zemljama postoje objekti koji čekaju odgovor i odluku sukcesora, a Srbija širom sveta plaća 15 do 20 lokalaca koji održavaju diplomatska predstavništva u nekoj zemlji, ali i čuvaju ih.

"U Africi je sigurno još 15-tak objekata koji čekaju naš dogovor i odluku", kaže on.

Reč je, objašnjava, o ogromnim kompleksima koji su ostali Srbiji u rukama i da naša država na pojedinim mestima, na prostoru od par hiljada kvadrata, ima samo dva ili tri čoveka koji to održavaju.

"Tamo je naša zastava, tamo se organizuju prijemi, sastanci, ne možemo da pustimo da to propada, a ne možemo s druge strane ni ništa ozbiljnije da investiramo. Pre par godina sam dao inicijativu da generalni konzulat Srbije u Njujorku premestimo u zgradu Misije, bilo je prostora, ali su nam lokalne vlasti odbile zahtev sa obrazloženjem da ne možemo ništa da ulažemo jer prostor nije naš. A to bi bilo 13.000 do 14.000 dolara uštede mesečno", objašnjava Odalović.

Ali posle sastanka u Beogradu, situacija je mnogo jasnija, kaže Odalović.

Srbiji su pripali objekti u Frankfurtu, Ženevi i rezidencija u Harareu u Zimbabveu, a završena je podela objekata u Ankari, između Srbije i BiH i u Atini, između Srbije i Severne Makedonije.

"Otišao sam sa predstavnikom BiH u Ankaru, konstatovali smo da mi možemo da predamo objekat BiH odmah i da prekinemo agoniju plaćanja skoro 11.000 dolara mesečno za objekat koji nam apsolutno nije bio neophodan za funkcionisanje. U međuvremenu smo završili razgraničenje, izmirili korigovane obaveze u odnosu na ono što je bosanska strana tražila i od stare rezidencije napravili jednu od najboljih zgrada ambasade u mreži", rekao je Odalović.

Kad je reč o Atini, objekat je podeljen između Srbije i Severne Makedonije, što ranije iz više razloga nije moglo da bude realizovano.

Odalović kaže da je odlukom iz 2006. predviđena zajednička prodaja pet objekata koji nisu mogli biti predmet dogovora i podele, i to rezidencijalni stan i misija u Njujorku, ambasada u Tokiju i ambasade u Bonu i Bernu, a da su sada prodata tri - u Njujorku, Tokiju i Bonu.

"Rešili smo pitanje rezidencije uz uslov da se Srbiji ono što je ona izdvajala na ime zakupa od 1992. godine, kad je stan bio zaključan, vrati i da joj pripadajući deo sredstava bude isplaćen, tako da je ta stvar za nas veoma uspešna. Skoro sedam miliona evra smo dobili od stana u Njujorku", naveo je Odalović.

Šta je sve prodato 

Prodat je objekat u Tokiju od čega je u budžet došlo 5,8 miliona evra, a od objekta u Bonu je dobijeno oko 1,7 miliona evra.

"Ostala su dva objekta koja su u postupku, to je misija u Njujorku, gde postoje određene ponude, ali nismo u punoj meri se usaglasili oko toga i ostao je Bern, kao još jedan objekat za koji su zainteresovane neke zemlje", naveo je Odalović.

Upitan kakva je sudbina slika i umetničkih dela iz diplomatskih predstavništava Jugoslavije, Odalović kaže da postoji posebna komisija koja se bavi tim pitanjem u okviru mešovitog komiteta.

"Kome objekat pripadne, tu odlazi i slika. Tamo gde su zajednički objekti ili se prodaju, slike se izmeštaju i predmet su posebne podele. Prvi kriterijum je zemlja autora, jer su to mahom slike autora iz naših država", rekao je Odalović.

Kaže i da Interpol vodi istragu o oko 50 umetničkih dela koja nisu pronađena.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 21. jul 2019, 07:53) - anonymous [neregistrovani]

.. pri kraju...???

..pazljivo sam procitao tekst i nemam utisak da je podela pri kraju. Tu ima na desetine objekata gde je potreban dogovor, a bivsa braca nisu bas agilni u tom pogledu.

(subota, 20. jul 2019, 12:57) - FORum LIvii [neregistrovani]

bez kicme

до краја године ће представници земаља сукцесора
Srbija se sama odrekla nasledja i pristala da ga deli sa ostalim Republikama koje sada naziva ,, zemlje sukcesori,, ?
Do juce smo se zalagali za postovanje Medjunarodnog prava koje za ovaj slucaj JASNO definise secesiju i KO je sukcesor !
Jednog dana se zalazemo za postovanje nekih Zakona i principa a sutra se sami toga odricemo.
Time dajemo los znak za predstojece dogadjaje , pregovore i probleme.